Бенефити јесење сјетве и садње су вишеструки, а као два најзначајнија издвајају се конзумирање свјежих плодова у рано прољеће и економски ефекат који овакав начин производње обезбјеђује, јер поврће у рано прољеће постиже велику тржишну цијену.
Неопходан предуслов за успјешну сјетву и садњу повртарских култура је одабир погодне сорте, оптимално вријеме сјетве и садње и правилно спровођење агротехничких мјера, како би биљке лакше поднијеле услове који владају током зиме.
Агротехничке мјере које је потребно спроводити су прије свега мјере заштите поврћа од проузроковача болести, штеточина и корова, затим правовремено ђубрење уз поштовање препоручених доза и заштита од јаких вјетрова, што се постиже избором одговарајућег терена. Треба имати у виду да младе биљке лакше презиме неповољне услове од старијих, те због тога треба водити рачуна о роковима сјетве и садње у алеје као и на стално мјесто.
Бијели лук
Бијели лук долази на друго мјесто у плодореду, на исту парцелу се враћа послије 3-4 године и најбоље успијева послије кромпира, купусњача, шаргарепе, першуна, краставаца, салате и тиквица.
Најбоља земљишта за гајење бијелог лука су сунчана, плодна, средње тешка и средње лака са неутралном пХ реакцијом, затим земљишта која добро држе влагу и која су богата хранљивим материјама због изражених потреба овог усјева. Бијели лук има високе захтјеве према компосту (3-5 кг/м3) јер са 10 кг луковица усваја 50-80г азота, 20г фосфора и 40-80г калијума.
Ченови бијелог лука саде се у јесен, у октобру мјесецу и користе се добри, здрави и крупни ченови јер дају већу луковицу са крупнијим и квалитетнијим ченовима. Дубина садње је 4цм, а ченови се саде врхом на горе, јер у супротном ченови теже или никако не ничу. Размак између биљака је 5-10цм и 20-30цм између редова приликом сјетве у редове или размак између биљака 10 цм и између редова 15-20 цм уколико се бијели лук гаји на гредицама.
Илустрација: Неопходан предуслов за успешну сетву и садњу повртарских култура је одабир погодне сорте
Црни лук
За гајење црног лука најбоља су лака до средње тешка земљишта добре структуре и плодности, чија је реакција слабо кисела или неутрална.
Савјети за садњу и његовање црног лука
Обрада земљишта прије јесење садње обухвата предсјетвену припрему како би земљиште било мрвичасто, што омогућава уједначеност и брзину ницања, а обавља се одмах након скидања претходног усјева. Уколико је земљиште суво, препоручује се претходно наводњавање.
Лук не подноси монокултуру и на исто мјесто се враћа послије 3-4 године, што је превентива против ширења пламењаче, нематода и најзначајније штеточине лука – лукове муве. Треба га садити на парцелама гђе су претходно гајени краставци, купус, паприка, парадајз или стрна жита, док као предкултуре нису препоручљиви грашак и остало луковичасто поврће, као и луковичасто цвијеће.
Јесења производња обавља се на два начина, из расада и садњом арпаџика.Сјетва за производњу расада обавља се у августу мјесецу а расађивање крајем септембра и почетком октобра када расад има 3-4 листа, док се садња арпаџика за млади лук обавља у септембру и октобру мјесецу.
Илустрација: Препоручује се сукцесивна сетва у размацима 15-20 дана чиме се осигурава континуитет у доспевању
Садња на отвореним парцелама најчешће се обавља у траке с пет редова, са размаком између редова 25цм а између трака 40-50цм. Размак у реду треба да буде 10цм а дубина садње је 2-3цм.
У заштићеном простору црни лук се сије у редове са међуредним размаком 8-10цм и размаком у реду 4-5цм. Гаји се као чист усјев али и као међукултура између зелене салате, јер су ове двије биљке изузетно добри сусједи. Препоручује се сукцесивна сјетва у размацима 15-20 дана чиме се осигурава континуитет у доспијевању, пише Еспресо.
Извор: https://srpskainfo.com/samo-tako-ce-vam-radjati-i-plod-ce-biti-zdrav-prije-jesenje-sadnje-crnog-i-bijelog-luka-obavezno-uradite-jednu-stvar/
