Ових дана у западној Србији почело је вађење кромпира. Из године у годину, површине под кртолом све су мање, услед повећаних трошкова производње, узалудне битке са увозним кромпиром, али и недостатка радне снаге на селима. Они који су на селу остали не одустају од овог поврћа, али су површине знатно мање.
Некада је горњомилановачко село Теочин било препознатљиво по највећој производњи кромпира у западној Србији. Међутим, у годинама иза нас ситуација се драстично променила. Већина је одустала од производње, а они који нису, знатно су смањили површине.
Квалитет опстао
– Некад је Теочин у нека времена, пре 20 до 30 година, имао производњу, рецимо годишње, око 3.000 тона, 300 вагона, чак можда и више, и до 500 вагона. Сад је та производња пала и у количинама, а и пала је у површини -каже произвођач кромпира Милан Брковић из Теочина.
Упркос мањим површинама, квалитет је опстао, али се никада не зна да ли ће цена оправдати труд сељака, каже Дејан Вучковић из Чачанског села Заблаће.
– Површине да повећавамо нећемо сигурно, чак размишљамо и да смањимо површине, јер много је велико улагање, а мало је ту, верујте, значи не остаје ту неких 200 хиљада по хектару – рекао је Вучковић.
Илустрација: Почело вађање кромпира у чачанском крају
Пролећни мразеви десетковали су приносе и у шумадијском крају, па ће Милош Миловановић из Тополског села Белосавци уместо четири вагона ове године имати једва један, а додатна мука је унапред изгубљена битка са увозним кромпиром.
– Имали смо касни пролећни мраз који је утицао на принос, поготово нас у задње време уништава увознички кромпир, са којим не можемо да изађемо на крај, он фактички нас хоће да доведе да престанемо да се бавимо производњом кромпира – рекао је он.
На питање на који начин их угрожава кромпир из увоза, Миловановић истиче цену и субвенције у иностранству.
– Па вероватно они имају веће субвенције по хектару, нешто да може да дају по јефтинијој цени. Код нас су велика улагања, на пример за хектар кромпира треба преко пет хиљада евра. Онда срачунајте само колико треба да роди кромпира по садашњој цени да би се ми уклопили – рекао је Миловановић.
Несигурно тржиште, односно пласман, сваке године мука и сељака који кромпир производе у фабрикама под отвореним небом. Миловановић ће део рода, пласирати на пијаци.
– Тренутна цена на пијаци је 80 динара. То је нека цена задовољавајућа за ову годину са овим приносом да би могао да се поклопи расход – каже он.
Илустрација: Србија увезе око 50.000 кромпира годишње
Србија последњих година у просеку увезе 50 хиљада тона кромпира. Углавном из земаља Западне Европе.
Упркос квалитету домаћег кромпира, битка са увозним је унапред изгубљена, а домаћи произвођачи кажу да је дугорочно решење могућа забрана увоза иностраног док већ домаћег има на тржишту.
Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/4423108/vadjenje-krompira-uveliko-pocelo-a-proizvodjaci-nezadovoljni-zale-se-na-ogromne-troskove-i-sto-niko-nece-da-radi-haos-na-njivama
