Лоша за лошом вешћу се нижу са поља, зараде ни у траговима

Аутор: Gdjakovic
120 посета

Паралелно са жет­вом кукуруза, ратари скидају и род соје. Уљарица је пре доспела за жевту, као и друге пољопривредне културе због сушног и топлог лета, које јој не годи јер воли изразито влажну климу изосталу и прошле године.

Зрно је скоро као зрно пшенице, мада би требало да буде величине грашка, и влажно свега осам процената.

Соје имамо посејане на приближно 220.000 хектара, према проценама Републичког завода за статистику, док на Продуктној берзи Нови Сад килограм соје од прошле године вреди 61 динар без ПДВ-а. С новим родом се још не тргује, али откупљивачи нуде за десетак динара нижу цену.  Пољопривредник Рајко Сибински са Ченеја код Новог Сада казао је да су приноси у ченејском атару шарени и далеко испод просека.

– У зависности од тога где се њива налази, зависи колико има соје. Тамо где је земља песковита и брег род је сасвим подбацио, има је од 200 до 300 килограма по јутру, а где је нижи терен и има долине приноси се крећу од 500 до 600 килограма по јутру.

Многи ратари од укупног приноса соје неће подмирити ни трошкове комбајнирања, које кошта од 12.000 до 13.000 динара по хектару (ратар Рајко Сибински)

– Приноси соје су нижи у односу на лањску жетву, премда смо се надали да се прошлогодишња суша неће поновити и ове године. Многи ратари од укупног приноса соје неће подмирити ни трошкове комбајнирања, које кошта од 12.000 до 13.000 динара по хектару.

Сибински каже да ће и догодине сејати соју упркос томе што су иза њега две сушне године јер не зна шта би друго, пошто ниједна пољопривредна кулутра нема ни просечне приносе ове године.

– И лане су приноси били мали, а ове су загрдили. И квалитет зрна је лош, ситна је и сува. Не памтим да је некада зрно било влажно свега осам процената. Али живим у нади ишчекујући падавине. Брине ме где да купим семе, које је сваке године све лошијег квалитета и како да посејем пшеницу ако се суша настави – навео је Сибински.

220.000 хектара имамо под сојом

И у атару Бачког Градишта код Бечеја приноси соје су танки. Крећу се од 300 до 700 килограма по јутру. Додуше, у Градишту,  по речима пољопривредника Предрага Зарића, жетва соје тек треба да крене у пуном обиму.

Зарић каже да у просечним година соје треба да буде од 1,6 до 1,7 тона по јутру, али да има година када је има и преко две тоне по јутру, што је, напомиње, одличан принос.

У Градишту нова соја 52 динара

Пољопривредник Предаг Зарић казао је да Земљорадничка задруга у Бачком Градишту нуди свега 52 динара за килограм новог рода.

– С тим коштањем и малим приносима нећемо покрити ни трошкове закупа, а камоли трошкове сетве. Требала би нам далеко виша цена да би само били на нули. Једино са приносима изнад две тоне уклопили би се у цену по којој се тргује са старим родом на Продуктној берзи Нови Сад од 61 динара без ПДВ-а, односно од 60 до 65 динара, плус ПДВ – напоменуо је Зарић.
З. Делић

Srodni tekstovi

Оставите коментар