Кључне цаке за производњу паприке и парадајза

Аутор: draganadpetrovic
150 посета

Вредни домаћини – богата Србија“ – ова толико пута помињана реченица, могла би да стоји испред презимена породице Василијевић из раштрканог села Здравиње, које се налази на свега петнаестак километара од Крушевца. Одлазимо код њих у посету када расађују паприку на отвореном. Био је пријатан дан, без јаког сунца. Одговарао је и радницима који су садили, а и самом расаду паприке. И баш ту у њиви почињемо разговор са вредном Радославом Василијевић, који сви знају као Цоцу, која је највише укључена у производњу.

Затичемо и неколико радника на уређеној њиви од око 25 ари, са већ постављеним цревима за систем кап по кап и посађених два реда.

Бирали су њиву која има два изворишта воде јер производња овог поврћа незамислива је без константног наводњавања. Паприка иначе спада у веома захтевне повртарске културе, и сваки недостатак се одмах одражава на лист или сам плод. Не зову је без разлога принцезом међу поврћем.

Илустрација: Васиљевићи су добро испекли занат за 30 година у повртарству

Радослави ова производња представља рутину, скоро тридесет година са својом породицом је у повртарству. Испекли су занат и у потпуности су се посветили овом послу. Њен супруг и два сина су ту да помогну и учествују у већим пословима, док је на Цоци комплетна производња. Прати тржиште, ослушкује потребе купца и на основу тога усмерава производњу. Формира цену на основу тржишне, усавршава се новим сазнањима и покушава да их примени у свом пластенику, али и на отвореном пољу.

Ове године због обилних падавина, садња паприка на отвореном у овом крају касни десетак дана, што према речима наше саговорнице није неки велики проблем.

– Прошле године у ово време имали смо веће и интезивније падавине, што се одразило како на почетак садње тако касније и на пријем али и квалитет рода, истакла је Радослава.

– Ево таман сте нам дошли у право време да помогнете. Погодили смо идеалан дан за садњу. Мало смо се намучили док смо припремали земљиште, јер скоро претходна два месеца нисмо имали кап кише. Иако смо га зимус изорали, није било шансе да га уредимо за садњу. А паприка захтева ситно припремљену земљу, неће грудве. Доста тога има да се уради пре него што се пресади расад на отворено. Паприка захтева доста хранива, ђубрење је обавезно! Ми то радимо у јесен и обавезно на пролеће пред садњу. Кад бацимо ђубриво, следи припремање земље, постављање система кап по кап и тек онда иде расађивање. За ових 25 ари нам треба око петоро радника, углавном смо ту ми из куће и позовем брата и прију. Уколико је тим уигран, парцелу можемо да посадимо за два до три дана. Наравно важно је и време да нас послужи. То је уједно и најтежи део посла, јер се садња одвија потпуно ручно. Али ми се припремо за ове дане, јер нам је то важан извор прихода.

Скоро три деценије без прекида су присутни на локалном тржишту, купци знају за њих и успели су годинама да сачувају сталне муштерије. Кренули су са парадајзом и паприком и у томе су остали истрајни и до данашњег дана. Годишње произведу око 3.000 саднице парадајза, близу 6.000 садница паприке, око 1.800 садница краставца и око 1.500 расада купуса. Паприку и купус саде на отвореном, док парадајз и краставац у пластенику. Сезона за ову вредну породицу траје током целе године.

 

Илустрација: Није лако произвести добар и квалитетан расад

Све почиње од семена
Од пре три године Радослава је одлучила да се упусти и у производњу садног материјала за продају. Није јој пуно времена требало да се прочује за квалитет њеног расада. Када је у питању паприка, определила се за сорту Аманда и Камелеон, док код парадајза присутан је Big Bif и Ураган. Због великог интересовања купаца, од следеће године планирају да отпочну производњу Воловског срца.

“Није лако произвести добар и квалитетан расад. На тржишту је велика конкуренција, овај наш крај је познат по повртарима. Али ми смо успели за ове три године колико производимо расад за продају да дођемо до купаца који нам се враћају. Све почиње од семена. Уколико оно није квалитетно, касније ни расад не може да буде добар колико год да му дате храниво и заштиту. Требало нам је времена док нисмо направили селекцију добрих семена. На крају смо се одлучили за ове четири сорте паприке и парадајза, и њих углавном купци траже. Након избора семена, супстрат је такође пресудан. Користимо две врсте супстрата, и трудимо се да уколико је напољу велики минус, додатно загрејемо пластеник у којем сејемо семена. Након ницања, редовно наводњавамо и вршимо заштиту. Строго се придржавамо норми. Расад се мора редовно обилазити, он не зна да прича па тако све своје недостатке показује различитим симптомима на листовима. Ми се трудимо да до појаве симптома не дође, ведћ све третмане обављамо превентиво.” Зашто је бољи расад у чашама.

Комплетан расад се производи у чашама, што захтева и додатну операцију пикирања у одређеном тренутку. Овај расад је бољи и квалитетнији од расада који се продаје на чупање, има развијенији коренов систем и са пресађивањем на отворено преживљава мањи стрес јер у зони кореновог система има довољно хранива. То касније биљци омогућава да се боље укорени на новом станишту и да процес адаптације буде краћи.

Илустрација: На основу потреба купаца усмеравају производњу

Како се граде пластеници
Пре него што су почели озбиљније да се баве повртарством, ова породица се бавила монтирањем високих, двослојних пластеника. Прве такве пластенике пре више од 25 година поставио је Цоцин супруг. Овом послу научио је и своје синове. Највише је уз њега учио Братислав, који ни сам не зна на колико их је до сада монтирао како у нашој земљи, тако и у иностранству. Када је довољно испекао занат, определио се да прошири породичну производњу, тако да поред постојећег пластеника на 5 ари и још једног мањег у дворишту породичне куће, има план да постави и трећи. Са овим ће заокружити целу причу и у том случају се може говорити о лепој заради за ову четворочлану породицу.

Пластенике који они монтирају су од поцинковане конструкције, двослојни са системом за удувавање, који ствара ваздушни зид, што чине пластеник топлијим у тренутку када ниче расад. Луфташи могу бити постављени са стране као што је код њих или на врху пластеника, што се више препоручује јер је тада боља проветреност.

“Уз оца сам научио и заволео овај посао. Са њим са ишао на терен од малих ногу. У почетку сам само посматрао како заједно са мојим течом, вешто склапају тако једну велику грађевину од цеви. Полако ме је уводио у посао, да бисмо временом постали колеге. То нам је и уштедело доста новца када смо постављали наш први пластеник, који би иначе коштао око 27 евра по једном квадрату, овако смо прошли доста јефтиније. За пластеничарску производњу смо се определили из простог разлога јер се уложен новац брзо врати. Па се тако рецимо овај пластеник величине 500 квадратних метара нама исплатио за четири, пет сезона”, прича Братислав.

Илустрација: Квалитет је најважнији ако желите да задржите купце

Квалитетом се задржавају купци
Услови производње су у потпуности контролисани, мање има третирања и болести. Веома воде рачуна о плодореду.

“У нашем пластенику никада нема празног хода. Уколико није посађен парадајз, онда је ту краставац. Уколико није ни краставац, онда спремамо расад паприке и парадајза, који чека топле пролећне дане да се или пресади у пластеник или на отвореном. Као што видите овај парадајз иза мене само што није сазрео. Још пар дана са овако високим температурама и већ ћемо моћи да га беремо. Капацитет пластеника је око 1.500 садница парадајза. За тржиште не бринемо, одавно смо стекли наше верне купце и трудимо се да одржимо ниво квалитета на који су навикли. Углавном све заврши или на пијацама у оближњим местима или код радника из локалних фабрика, преко синдиката или препорука. Пошто парадајз раније стиже, увек успемо да остваримо и добру цену што нас додатно мотивише да још више садимо”, истиче млади пољопривредник Братислав Василијевић.

Братислав је један од ретких младих људи који воли и бави се на овај начин професионално производњом. Поред овог породичног посла ради у фабрици, не би ли додатно помогао родитељима, али од пољопривреде не одустаје јер је свестан да је у развијање овог посла уложен труд и време. Када смо га упитали како све постиже, каже да мање спава и да сваки дан по мало украде од свог сна. И заиста све се стигне, када у кући влада слога, договор и добра организација. Баш као што смо могли да приметимо да је случај код ове радне породице из Здравиња.

И док нас је испраћала из свог дворишта, Радослава је на тренутак отишла до пластеника и вратила убрзо.

“Ево изволите наш први род ове године, ваља да се поклони некоме, да би била родна година”, каже Радослава. Даје нам велики краставац који је убрала у башти од расада који је сама произвела. Као доказ да њихов труд није узалудан и да заслужно важе за једне од бољих повртара у овом крају.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/evo-sta-je-vazno-kad-proizvodite-papriku-na-otvorenom-i-uzgajate-paradajz-u/q63q71g

Srodni tekstovi

Оставите коментар