Глобално тржиште минералних ђубрива ушло је у једну од најнестабилнијих фаза у последњих неколико година. Према најновијим подацима Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду – Food and Agriculture Organization (ФАО), светска трговина вештачким ђубривом опала је за чак 30 одсто у обиму током прва четири месеца 2026. године, што би могло да остави озбиљне последице на глобалну пољопривредну производњу и цене хране.
Због рата на Блиском истоку од јануара до априла у светском промету било је 41 милион тона ђубрива, док је у истом периоду прошле године трговано са 58 милиона тона. Истовремено, вредност трговине пала је на 18 милијарди долара, што је 18 одсто мање него 2025. године. ФАО наводи да су пољопривредници широм света одлагали куповину услед високих цена ђубрива и ниских цена житарица, што је створило додатни притисак на већ уздрмано тржиште.
Додатни проблем представљају извозна ограничења великих произвођача попут Кине, Русије, Тусрске и Египта што је још више смањило доступност азотних, фосфорних и калијумових ђубрива на светском тржишту.
Пољопривредници штеде на ђубриву
Иако многи ратари у условима високих улазних трошкова покушавају да смање употребу минералних ђубрива како би уштедели, агроекономисти упозоравају да је то краткорочно решење са дугорочно скупим последицама.
Азотна ђубрива директно утичу на формирање биомасе, класова и зрна код житарица. Смањење њихове примене за 10 до 20 одсто у интензивној производњи пшенице или кукуруза често повлачи пад приноса од 5 до 15 процената, у зависности од плодности земљишта и временских услова. Код парцела са већ исцрпљеним земљиштем губици могу бити и знатно већи.
Илустрација: Уштеда ђубрива може бити краткорочно решење са дугорочно скупим последицама, упозоравају агрономи
Фосфор и калијум носе додатни ризик јер њихов мањак не мора одмах да буде видљив. Они постепено смањују плодност земљишта, отпорност биљака на сушу и ефикасност усвајања воде. То значи да ефекти „штедње“ на ђубриву често стижу тек у наредним сезонама.
Аналитичари америчке банке CoBank упозоравају да ће произвођачи који прескоче надокнаду фосфора и калијума током 2026. ући у 2027. са осетно лошијим производним потенцијалом, посебно код кукуруза и соје.
Веза са енергентима
Тржиште ђубрива је изузетно осетљиво на геополитику јер је производња тесно повезана са енергентима пре свега природним гасом. За производњу амонијака, кључне сировине за азотна ђубрива, трошак гаса може чинити и до 80 одсто производне цене.
Због рата на Блиском истоку и поремећаја транспорта кроз Ормуски мореуз, светско снабдевање је озбиљно нарушено. Овај мореуз представља једну од најважнијих поморских рута за транспорт енергената и агроинпута. Светска банка је саопштила да је њихов индекс цена ђубрива у првом кварталу 2026. порастао за више од 12 одсто, достигавши највиши ниво од 2022. године.
Кад следи опоравак?
Добра вест је да тржиште показује прве сигнале стабилизације, али опоравак неће бити брз.
Према анализи холандске банке Rabobank, чак и у случају смиривања геополитичких тензија, нормализација тржишта биће „спора и неуједначена“, а значајније побољшање очекује се тек у другој половини 2026. године.
Илустрација: Мање ђубрива ове године може да се одрази на принос наредне године
Стручњаци процењују да би прави опоравак, у смислу стабилнијих цена и боље доступности, могао уследити тек током прве половине 2027. године, под условом да:
- не дође до нових извозних забрана
- цене природног гаса остану под контролом
- и да велики произвођачи попут Кине наставе повећан извоз
Ипак, ни отварање Ормуског мореуза не гарантује моментално снижење цена. Логистички застој, осигурање транспорта и ограничени капацитети лука могу успорити повратак нормалном снабдевању месецима, пише британски Гардијан.
Шта ово значи за Србију?
За српске ратаре ово значи да ће и јесења сетва вероватно бити под снажним притиском високих улазних трошкова. Произвођачи који буду принуђени да смање примену NPK формулација могли би да уђу у производну 2027. годину са нижим потенцијалом приноса, посебно ако временске прилике буду неповољне.
У условима нестабилног тржишта, агрономи препоручују прецизну анализу земљишта и рационалнију, а не нужно мању употребу ђубрива. Другим речима сваки килограм ђубрива мора бити примењен тамо где даје највећи ефекат.
Јер, како показује актуелна криза, штедња на ђубриву може краткорочно смањити трошкове, али у пољопривреди често значи једно – мањи принос и мању зараду на крају сезоне.
Извор: Агробизнис магазин
