Прблеми у пчеларству погађају све произвођаче меда и пчелињих производа без обзира где географски живе. Пчелари у региону, тачније у земљама бивше Југославије срећу се са готово истим проблемима које покушавају да раше.
Негде је помоћ и разумевање државе веће, негде мање, али то не мења чињеницу да сви живимо под истим небом и да оно што погађа пчеларе у Србији сигурно неће заобићи њихове колеге у Хрватској.
Према подацима националних пчеларских савеза на врху листе је тровање пчела, фалсификовани мед који је преплавио тржиште, као и проблеми које доносе климатске промене.
Агробизнис магазин се позабавио овом тематиком и истражио који су највећи проблеми пчелара у региону.
Србија – Према подацима са последњег пописа пољопривреде, у Србији има 1.261.323 кошница пчела. Србија има одличне услове за пчеларење и можемо да се похвалимо да производимо један од најквалитетнијих медова на тржишту. У Србији је регистровано око 20.000 газдинстава која се баве производњом меда, али је врло мало професионалних пчелара. То за последицу има недовољно едуковане пчеларе. Кад се томе мањак пажње пољопривредника који користе пестициде, последица су масовни помори пчела који представља огромну штету за све. Други, ништа мање важан проблем су фалсификати меда који се продају у највећим трговинским ланцима у нашој земљи што је потврдила и прошлогодишња анализа у акредитованој лабораторији. Анализа је показала да од 25 различитих узорака меда из седам продавница трговачких ланаца чак 22 узорка меда не задовољавају прописан квалитет, односно да су фалсификати.
Илустрација: Српски пчелари муку муче са тровањем пчела и фалсификатима меда
Босна и Херцеговина – Пчелари у БиХ суочавају се са идентичним проблемима, као и њихове колеге у Србији. Поред горе наведених проблема, као и пчелари у Србији, муку муче са временским приликама које утичу на принисе.
– Имали смо најтоплији фебруар и март, па смо онда захлађење баш када је дошло до цветања првих медоносних биљака, пре свега багрема. Време нам никако не иду наруку, све је некако поранило, тако да пчеле нису биле баш у најбољој кондицији и нису могле да максимално искористе пашу како би требало у неким нормалним временским условима – рекао је Дамир Барашин, председник Савеза удружења пчелара Републике Српске за „Независне новине“. Он је аплеовао на потрошаче да мед купују од локалних пчелара, јер на тај начин су сигурни да користе здрав производ, а помажу развој локалних пчелара, уместо да кајмак скидају преваранти.
Хрватска – Као чланица Европске Уније Хрватска се суочава са огромним проблемом управо фалсификованог меда који стиже из Европе. Председник Хрватског пчеларског савеза Дражен Коцет рекао је за Јутарњи лист да се у овој земљи годишње у просеку увезе око 3.000 тона меда, највише из Шпаније, Немачке, Пољске, Украјине, Кине… Проблем је што већина тог неквалитетног меда заправо стиже из Кине и Украјине који је фалсификат. Иначе, у зависности од године производња меда у овој земљи је између 5.000 и 10.000 тона меда.
Илустрација: Пчеларење у Словенији је начин живота
Словенија – Кад је у питању пчеларство Словенци су отишли најдаље. Заједница словеначких пчелара је можда мала (броје око 10.000 пчелара) али компактна и јака, а пчеларство је за њих начин живота. Посвећени су одрживом пчеларству, али и очувању крањске медоносне пчеле аутохтоне врсте која је симбол културне баштине. Ова врста пчела живи хиљадама година на овом поднебљу, па је прилагодљивија климатским и пашним приликама у овој земљи. Далеко од тога да и Словенци немају проблеме, али заједничким снагама брже и лакше успевају да их реше.
Црна Гора – Мед из ове државе је врло цењен, али не зато што су они бољи пчелари од других, већ због разноврсности природе и услова за држање кошница. Према речима директора Куће меда Владимира Радуловића, један од највећих изазова су климатске промене, посебно што се микроклима толико изменила да више нема четири јасно изражена годишња доба.
Други, велики проблем с којим се суочавају црногорски пчелари, али и остали је ширење пчелињег крпеља варое који наноси велику штету кошницама.
-Вароа постоји свуда и доноси проблеме који се манифестују великим губицима пчелињих друштава. Али, није то само код нас, тако је свуда – рекао је Радуловић. Он је нагласио да су црногорски пчелари оптимисти, да не губе наду и настављају са производњом упркос свим проблемима и изазовима с којима се срећу.
Илустрација: Последњих година је значајно опала производња меда у Северној Македонији
Северна Македонија – Према подацима Агенције за храну и ветерину у Северној Македонји је регистровано 6.900 пчелара са 306.000 кошница. Старији пчелари приметили су да је последњих година значајно опала производња меда, а разлог за то су климатске промене. Према њиховим речима, некад су од једне кошнице добијали од 30 до 50 килограма меда, данас је тај принос преполовљен. Главни изазов су топле зиме, брзе промене температуре у пролеће и дуги, сушни периоди који долазе са летом, а који се најчешће протежу на септембар и октобар. Да би лакше превазишли ове проблеме потребно је да се едукују и прилагођавају.
Кад се све сабере долази се до закључка да су проблеми међу пчеларима у региону мање-више исти, зато је размена искустава и сарадња кључна како би сви лакше превазишли изове и напредовали.
Извор: Агробизнис магазин
