До пре неколико дана воћари у Србији били су забринути због брзог бујања вегетације услед високих температура за ова доба године. Да су се такве прилике наставиле, већ до краја априла воћке би биле у пуном цветању. Међутим, сада је још већа брига то што су убрзани развој пупољака прекинуле изненадне ниске температуре па се страхује и од јутарњих мразева. Све ово могло би да угрози засаде раних сорти бресака, кајсија које су почеле да цветају, али и јабука, крушака, шљива. Све оне су, како објашњавају стручњаци, из фазе мировања прешле у фазу буђења.
Али за њих ово, нажалост, није изненађујућа ситуација. Пре две године и то у сличном периоду, крајем марта, за само две ноћи, изненадни мраз начинио је велику штету у воћњацима широм земље. Највише у западној Србији, а делимично и у Војводини. На појединим локалитетима температура се спуштала и до минус три степена, што је био прави шок за поједине врсте воћа у тој фази развоја. Према процени водећих домаћих стручњака за воћарство, највише проблема било је у засадима раних сорти кајсија.
– Пратимо ове појаве још од 2012. године. Није ниједна година, нажалост, прошла да није било мраза. Било је то најчешће у првој декади априла, али дешава се да „изненади” и у трећој декади марта. Прошле године имали смо мраз крајем априла – објашњава за „Политику” професор Пољопривредног факултета у Новом Саду и један од водећих стручњака за воћарство.
Илустрација: Најосетљивије воћне врсте су кајсија, крушка, бресква, шљива
Како каже, топло време имали смо и у јануару и у фебруару, што је покренуло пупољке, тако да је цветање почело десет дана раније у односу на просечне године. Јуче су, каже, негде температуре биле и минус три, четири степена, како јављају из околине Чачка, а очекује се и пет-шест испод нуле. Најосетљивије воћне врсте су кајсија, крушка, бресква, шљива, које се налазе у фази цветања, а поготово оне сорте раног воћа које се налазе у фази прецветавања. Та фаза је, заправо, најосетљивија.
– Урађена је воћарска рејонизација Србије, то треба истаћи и објавити транспарентније. То је апел да се воћне врсте и сорте саде у оним условима где не долази често до измрзавања – каже Кесеровић.
Како произвођачи могу да се припреме за мраз? Најчешћа мера, како објашњава, јесте задимљавање – користе се велике бале сламе које се распореде на сваких пет метара, па се свака друга пали када се температура спусти на минус један.
Такође, на тржишту је могуће наћи и делотворне уређаје који убацују топли ваздух, а у неким државама, попут Португалије и Шпаније, у употреби су торњеви високи 11 до 12 метара који избацују топлији ваздух и могу да заштите воћњаке од измрзавања чак и када се температура спусти до четири степена испод нуле, а уз грејаче чак и током јачих мразева.
– Био сам у региону Шпаније где на 28 хектара воћњака имају четири таква торња. То су локалне самоуправе инвестирале. Било би добро да Србија тако нешто покуша. Такође, постоје сада и неки препарати који се могу користити за прскање, који могу да ублаже те штете, односно да смање проценат оштећења – истиче Кесеровић.
Додаје да, нажалост, свега око седам одсто воћара осигурава засаде од мразева, што је изузетно мало ако се зна да су град и мраз најчешћи узроци штете у засадима.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/667865/ocekuje-se-jak-mraz-poziv-vocarima-da-zastite-zasade
ФОТО: Pixabay
