Климатске промене више нису изазов будућности – оне су реалност која већ данас обликује услове производње, структуру ризика и дугорочну одрживост пољопривреде у Србији, а учестале екстремне температуре и непредвидиви временски обрасци намећу потребу за брзим и промишљеним прилагођавањем свих учесника у ланцу пољопривредне производње.
То је порука са данас одржаног Тематског скупа „Прилагођавање климатској стварности – Пут ка отпорној пољопривреди Србије“ у Привредној комори Србије, који је организовала Семенарска асоцијација Србије и Групација за семенарство Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС.
Жељко Радошевић, државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, рекао је, отварајући скуп, да се „климатске промене дешавају десет пута брже него што се то предвиђало, као и да се Србија загрева брже од глобалног просека“, што највише утиче на сектор пољопривреде. Ресорно министарство, каже, спроводи низ практичних мера које имају за циљ ублажавање утицаја климатских промена на пољопривредни сектор. Једна од мера је, наводи, увођење изборног предмета од школске 2023/24. године који се тиче климатских промена у пољопривреди, на појединим смеровима у пољопривредним школама. Такође, у току је рад на изради смерница за прилагођавање климатским променама свих који учествују у ланцу производње, затим различити програми, пројекти…
Илустрација: У току је рад на изради смерница за прилагођавање климатским променама свих који учествују у ланцу производње
На скупу је истакнут значај дугорочних одговора на климатске промене, а не краткорочних решења, док управо генетика и квалитет семена постају један од кључних стубова отпорности, због чега је важно оснажити семенарски сектор како би пољопривреда добила толерантне сорте.
„Морамо оснажити домаћу науку и домаће оплемењивање, да добијемо сорте толерантне не само на сушу и климатске промене, него на све оно што носе климатске промене“, изјавила је проф. др Светлана Балешевић-Тубић, генерални секретар Семенарске асоцијације Србије.
Сматра да је потребно додатно оснажити домаће институте и све оне који се баве унапређењем семенарства, као што је то учињено доношењем закона о семену, али и кроз нове правилнике који се очекују. Додаје да је важно да се семенска производња субвенционише, омогући предност произвођачима семена у закупу државног земљишта и подстакну одређени пројекти који се тичу инфраструктуре и иновација у овом сектору аграра. Оцењује да на тај начин „Србија може бити конкурентна не само на Западном Балкану, него и у Европи“.
Илустрација: Без јаког и квалитетног семена нема ни производње
Вељко Јовановић, саветник председника Привредне коморе Србије, каже да се до пре пар година о климатским променама причало као о теми за будућност, али да је наша реалност да живимо климатске промене које имају јасне последице, те да је улога ПКС да окупља и повеже на једном месту привреду, науку и доносиоце одлука.
„Ту постоји велики простор за унапређење, а нарочито да наука добија инпуте од привреде о реалним проблемима из праксе и да их касније примењује у унапређењу знања“, истиче Јовановић.
Први део скупа чинила су уводна предавања стручњака и представника науке и привреде, посвећена климатским ризицима, искуствима у производњи семена, иновацијама и диверзификацији производње, док је други део искоришћен за панел-дискусију на тему прилагођавања климатској стварности и изградње отпорне пољопривреде Србије.
Извор: https://pks.rs/vesti/odgovor-na-klimatske-promene-privreda-nauka-i-drzava-ujedinjene-u-jacanju-semenarstva-12731
