За многе пољопривреднике, укључујући и сточаре, 2024. година донела је бројне тешкоће. Домаћинство младог агронома Иштвана Ђереа из Бачког петровог села бави млечним говедарством ево шта су рекли за Б92 и емисију ПЛОДНО и РОДНО. „Ова година је била баш лоша,“ каже Иштван. „Суша нас је у потпуности уништила. Приноси кукуруза су катастрофални – једва смо добили три метера по јутру, а у бољим годинама је то далеко више. Сунцокрет је био нешто бољи, али и он је донео свега 1,8 метер по јутру. О житарицама да не причамо, пшеница и јечам су страдали због недостатка влаге.“
Ђере наводи да је имао среће што има стоку, па су могли да направе силажу како би прехранили краве. „Да није било силаже и мало требера из пиваре, ко зна како бисмо преживели ову годину. Многи ратари, који немају стоку, сада су у озбиљним финансијским проблемима јер нису могли ни закуп земље да исплате.“
Илустрација: Припрема силаже
Млека има, али зараде нема
Упркос тешкој сезони, породица Ђере наставља са млечним говедарством. Имају 40 грла сименталске и холштајн расе, а млеко одмах продају јер немају капацитет за складиштење. „Све што произведемо, продајемо одмах. Немајући директан контакт са мелкарама, приморани смо да сарађујемо са посредницима, који узимају велики део зараде,“ објашњава он. „Ми добијамо само сурутку.“
Иштван наглашава да производња финалних производа, попут млека у кеси или кобасица, доноси много већу зараду, али да је откупна цена млека главни проблем. „Тренутна цена млека није довољна да покријемо све трошкове. Концентрат кошта око 30 динара по килограму, плус када на т додате ветеринарске услуге и друге трошкове. Да бисмо могли да имамо било какву зараду, цена млека би морала да буде око 90 до 100 динара по литру. А тренутно добијамо свега 70 динара, укључујући ПДВ.“
Нестабилна производња и неизвесна будућност
Поред проблема са откупним ценама, Иштван истиче и да је суша уназадила производњу кукуруза који је основна храна за стоку. „Тамо где смо могли да наводњавамо, приноси су били бољи. Ако већ плаћамо одводњавање сваке године, требало би да имамо приступ води за наводњавање.“
Ђере верује да би решење могло да буде у повезивању са локалним месарама и склапању дугорочних уговора за тов стоке. „Ако бисмо имали сигуран откуп, знали бисмо да нам се исплати да улажемо у производњу. Овако, сваког дана размишљамо шта ћемо сутра.“
Тов за познатог купца би био добар избор
Субвенције и подршка државе
Када је реч о субвенцијама, Иштван сматра да би њихова благовремена исплата била од велике помоћи сточарима. „Сваке године плаћамо за одводњавање, а суша нас погађа већ неколико година. Од тог новца би се могло улагати у наводњавање и чишћење канала, што би нам знатно олакшало производњу.“
Породица Ђере је само један од примера пољопривредника који се боре са нестабилном производњом, несигурним ценама и непредвидивим климатским условима. Сигурност у производњи и боља организација у систему откупа меса и млека би били кључни за опстанак многих фарми у Србији.
Извор: Б92
