Како сачувати јабуке од трулежи?

56

Monilinia fructigena је проузроковач трулежи јабуке. Неретко се може идентификовати и на крушци, дуњи, шљиви, вишњи а ређе на брескви, нектарини и кајсији. Паразитира углавном на плодовима, а ретко на цветовима и другим органима.

Инфекција се најчешће остварује на старијим плодовима и то на местима која представљају оштећења од напада инсеката. Млади плодови су ретко мета овог патогена. Места заразе уочавају се по смеђе концентричним пегама које се брзо шире а ткиво у оквиру тих пега трули.

У зависности од температурних вредности до пропадања (труљења) целог плода долази за 7-14 дана. Појава трулежи манифестује се у воћњацима и складиштима. До напредовања болести нарочито долази по изношењу плодова из складишта.

Патоген обично презимљава у крошњи дрвећа или на површини земљишта у мумифицираним плодовима. У пролеће и лето при повољним условима влажности на површини тих плодова формирају се спородохије с репродуктивним органима гљиве.

Илустрација: Изазивач трулежи паразитира углавном на плодовима, а ретко на цветовима 

Инфекција се преноси разношењем конидија помоћу ветра и инсеката. Почетне инфекције се јављају на месту повреда и рана од инсеката, али се може ширити помоћу мицелија с плода на плод. Секундарне заразе се врше конидијама на примарно зараженим плодовима, њих има више у току једне вегетације.

Monilinia fructigena изазива и црну трулеж плодова. Захваћен плод има тамну или црну боју. Црна трулеж настаје у тами, па зато не долази до формирања репродуктивних органа гљиве. Мицелија гљиве и код мрке и црне трулежи прожима плодове и због губитка воде плодови се сасуше и остају у крошњи или отпадају на површину земљишта. Обично се плодови који иструле у складишту избацују ван складишта, али они и даље представљају извор заразе.

У засадима интензивне производње где се редовно врши заштита од болести и штеточина овај патоген не представља проблем. Незамењиву меру у борби са овим патогеном предствља заштита плодова од механичких оштећења приликом бербе, као и примена мера ДПП (добре пољопривредне праксе) након бербе (чишћење, изношење из засада и адекватно уништавање поломљених грана, гранчица, мумифицираних плодова, лишћа и осталог биљног материјала, као и примена бакарних препарате током јесени у циљу дезинфекције вишегодишњих засада).

Смањење бројност презимелих форми инсеката и дезинфекција засада од презимелих патогена постиже се применом двокомпонентног препарате (а.м. минерално уље + а,м. бакар) у пролеће, пре кретања вегетације, па све до фазе мишијих ушију.

Извор: ПССС