Недостатак и смањена количина падавина уз високе дневне температуре последњих година све више нас обавезује на рационално коришћење воде како у урбаним срединама тако и у руралним областима.
Неисцрпни извор воде која може да се користи су атмосферске падавине, киша и снег. Овај начин акумулирања воде је до сада био препознатљив за изразито сушне регионе и приморје али због климатских промена и на територији Србије је потребно размишљати о овом начину акумулирања воде. Најједноставније објашњење за прикупљање кишнице је да се вода са површине крова слива у олуке а из олука се прикупља и чува у резервоарима или цистернама. Предности прикупљања кишнице и њеној употреби су у томе што је она бесплатна,релативно чиста, није хлорисана што је битно за биљке које се заливају, омогућава континуирано снабдевање водом, сакупљањем кишнице показујемо одговорност према животној средини, у случају олујних падавина смањује се могућност неконтролисаног разливања воде по дворишту, за сакупљање кишнице користе се једноставне и јефтине технологије.
Илустрација: Кишница прија биљкама за заливање зато што нема хлора
Системи чувања кишнице на газдинствима се деле на суво и мокро чување. Суви систем подразумева да је олук директно повезан са резервоаром у коме се прикупља кишница.Резервоар може да буде цистерна, пластична бурад и сл. Ово је врло једноставан и јефтин систем. Мокри систем се заснива на постављању пластичних сабирних цеви под земљу, тако да се повезују више олука на један цевовод који који је вертикалном цеви повезан са резервоаром. Због изједначавања воденог стуба битно је да висина улаза у резервоар буде испод висине најнижег олука на објекту. Постављање мокрог система захтева врло прецизно планирање и знатно је скупље од сувог система.Да би се смањили непотребни трошкови најекономичније их је поставити у току изградње објеката. За оба система важи да би требало поставити филтере који би спречавали улазак нечистоћа попут лишћа, грања, перја и слично у резервоаре што може да утиче на квалитет воде и на каснију примену у системима за наводњавање.
Пољопривредна газдинства троше велике количине воде за различите потребе попут напајања животиња, коришћење у кући, наводњавање , прање машина и сл. За ове потребе се користи вода из водовода (било да је у питању комунални водовод или мањи водовод за неколико газдинстава из извора који су технички урађени за ту намену и бактериолошки исправни), из поџемних вода помоћу пумпе и хидропака а у појединим изразито сушним периодима се користи и вода из речних водотокова која се на газдинства довози цистернама.
Пољопривредна газдинства без обзира да ли су у категорији малих, средњих или великих због својих потреба за гајење стоке, складиштења производа, чување механизације имају изграђене објекте са великим кровним површинама. Ове кровне површине су значајан колектор атмосферских падавина при чему треба водити рачуна о кровном покривачу и од чега је направљен. За сакупљање кишнице најбољи су лимени и кровови покривени црепом док друге материјале попут салонита треба избегавати. Газдинства по природи свог посла и потребама располажу са резервоарима и цистернама које се могу употребити за почетне фазе прикупљања кишнице док се пољопривредници не увере у предности које он доноси.
Илустрација: Пољопривредници троше велике количине воде за залавиње и наводњавање
Да би на примеру показали колике су могућности за прикупљање кишнице урадићемо основну анализу једног пољопривредног газдинства са подручја Града Лозница, место Доњи Добрић.
За анализу падавина узето су три летња месеца изузетно сушне 2024. јун,јул и август. На подручју Града Лозница укупна количина падавина за јун-август 2024. је износила 109,9 л/м2 са 19 кишних дана. Минимална дневна количина падавина је износила 1,9 л а максимална25,8 л.
Газдинство које може да се подведе под средње на подручју Града Лозница располаже са следећим објектима у функцији пољопривредне производње:
Табела 1. Објекти газдинства
Пољопривредно газдинство Доњи Добрић
објекти површина основе м2 површина крова м2
штала 120 144
сењак 130 156
објекат за пољ. механизацију 120 144
чардак 60 72
УКУПНО 430. 516
Табела 2. Постојећа опрема за прикупљање кишнице
назив опреме ком. капацитет л
Потапајућа електрична пумпа 1 10.000 л/х
Каца ППХ 3 1000
Пластично буре 6 200
Из приложених података се види да је укупна површина под кровом пољопривредних објеката 516 м2 а да је укупна количина падавина била 109,9 л/м2. Укупна количина кишнице која би могла да се на основу површине крова акумулира у том периоду је 56.708 л. Тренутно газдинство има постављене олуке на објектима: чардак, штала и објекат за пољопривредну механизацију. Постављени олуци на крововима су основни предуслов за сакупљање кишнице на газдинству. Укупна површина крова на ова три објекта је 360 м2. За прикупљање кишнице потребно је урадити преправке на вертикалном олуку да би се кишница скренула у буре или кацу уз постављање филтера да би се уклониле нечистоће.
Илустрација: Прикупљена кишница или снег може да се користи за наводњавање и на отвореном / ФОТО: Pixabay
Правилно постављена бурад од 200 л и каце од 1000л омогућују прикупљање кишнице а дају и могућност пребацивања прикупљене кишнице потапајућом електричном пумпом у неки од слободних резервоара. Укупни тренутни капацитет газдинства за пријем од 4.200 л омогућава да се може сакупити количина падавина која непрекидно пада у количини од 11 до 12 л по м2. Тако прикупљена кишница на газдинству може да се користи за наводњавање поврћа на отвореном 1000м2 , пластенику од 50м2 и воћњаку од 1000м2. Такође кишница може да се користи и за прање машина, економског дворишта и објеката. Да би прикупило веће количине кишнице газдинство би могло да уђе у набавку већег резервоара за прикупљање кишнице капацитета 10.000 л што би омогућило пријем воде од 25,8 л/м2 почетком јула 2024 године што је била највећа количина дневних падавина.
Миленко Ђурић, саветодавац за ратарство ПССС „,Пољосавет” доо Лозница
Извор: ПССС
