У време сталног поскупљења минералног ђубрива па и других цена репроматеријала пољопривредници би требали почети примењивати мере којима ће сачувати те поправити плодност земљишту, како би задржали приносе, а евентуално уштедели приликом куповине репроматеријала.
Пре свега морамо познавати какво је стање хранива у земљишту након што засејана култура напусти површину. То ће нам рећи анализа земљишта коју ћемо обавити у овлаштеној лабораторији. Од агротехничких мера које треба спроводити су: прскање стрништа, обавезно заоравање, а никако спаљивање жетвених остатака, затим сетва усева за зелено ђубрење и мера калцизације.
Прскањем стрништа можемо смањити”популацију” корова јер ћемо тиме изазвати семенке корова да никну из плитког површинског дела тла, а касније обрадом, никнути коров заорати. На тај начин смањујемо његову бројност,а заштита хербицидима идуће године биће успешнија. Прекидањем система капилара у тлу спречавамо губитак влаге евапорацијом, а и микробиолошка активност у тлу се наставља. Сламу која остаје након жетве треба уситнити и заједно са доданим азотом који може бити из органских ђубрива или урее одмах заорати. Најгора одлука је спаљивање сламе јер осим што прекидамо круг кружења материје у природи уништавамо корисну фауну у тлу. Осим тога постоји могућност ширења ватре на суседне парцелу или чак зграде.
Илустрација: Пре употребе скупог ђубрива урадите анализу земљишта како бисте маскимално искористи ђубриво
Зелено ђубрење – сидерација један је од најефикаснијих начина деловања на повећање плодности земљишта уношењем у земљиште зелене масе биљака које се сеју за ту намену. Културе за зелено ђубрење имају повољан утицај на тешким земљиштима јер дубоко развијен корен ових врста и разграната коренова мрежа омогућава поправљање структуре земљишта, водног режима у тлу и стварање органских материја.
Традициналне културе које се сеју за ту намјену су разне врсте легуминоза,уљане репице, уљане роткве… Обично се сеју као накнадни усев након скидања житарица и заоравају се у јесен или у рано пролеће, зависно од наредне културе.На тежим земљиштима обично се заоравају у јесен, а на лакшим у прољеће.Којом брзином ће тећи разградња зависи ће од тога коллико дубоко их заоравамо, врсти и старости биљака,влази у земљишту. Препоручује се дубље заоравање масе јер се услед спорије разградње обогаћује земљиште са органском материјом.
Последица повећане киселости је недостатак калцијума у земљишту. То је елеменат који утиче на формирање стабилне, мрвичасте структуре што значи и плодности тла. Кад имамо довољно калцијума у земљишту повољан је утицај на стварање квалитетног и зрелог хумуса који је значајан за плодност тла.
Земљишта киселе реакције имају нестабилну структуру и показују склоност ка формирању покорице после сваке јаче кише.Покорица за биљке у ницању има врло негативан утицај. И овог пролећа је било проблема са ницањем кукуруза због створене покорице.У таквим земљиштима нека храњива постају мање приступачна биљци, поготово фосфор јер долази до фиксације фосфора. Примењене количине фосфора само се деломично искористе у тлу.
Из горе наведеног видимо да је корекција пХ вредности земљишта прва мера којом повећавамо плодност и способност примања храњива из тла. Да би знали какво је стање у тлу неопходна је анализа земљишта која ће нам рећи с чиме располажемо те рационализовати своју производњу и не ђубрити на памет. Ако смањимо количину ђубрива изгубићемо на приносу, а онда немамо довољно хране за стоку.
Илустрација: Водите рачуна које вештачко ђубриво користите да не оштетите фине жилице
Почетком пролећа, пред цветање, воћкама је потребан азот. Након цветања потребно је још једном им дати азот, због доброг пораста, већег броја и крупнијих плодова.Пре него се одлучите на ђубрење воћњака, добро је да урадите анализу земљишта, основне појмове Сваки савет без анализе је оквиран и може бити чак и контрапродуктиван. Битна је и ПХ вредност, односно киселост ваше земље да би се правилно одабрала формулација ђубрива као и количина.
Обично се од хемијских ђубрива код нас користе ђубрива са ознаком КАН, АН, САН, УРЕА итд. КАН је скоро па неутралан што се тиче ПХ вредности па се углавном он користи и препоручује, док је УРЕА позната по томе да закишељава земљиште, што није добро, осим ако немате јако базно земљиште па желите да га закиселите. КАН има 27% азота а УРЕА 46% па водите рачуна и о количини. УРЕА може бити и опасна јер може да спали фине жилице од корена.
На пролеће се не користе ђубрива НПК формулације. Три петнаестице и слично заборавите. Користите ђубриво са углавном око 27% азота.
Што се тиче ОКВИРНИХ количина ђубрива, око садница старих једну и две године се “баца” око једна до две шаке, тј 50-100 грама ђубрива. Око воћа које је у роду се баца од 300 до 500 грама, тачније земљиште се равномерно “посоли” у ширини колика је крошња, тачно испод крошње, за старе и велике трешње на пример то значи некад и 10 шака односно пола килограма вештачког ђубрива.
Ђубриво треба бацити пред кишу и пред цветање, ако нам делује да киша неће пасти пар дана, онда је добро и унети га у земљу окопавањем или фрезирањем, у супротном добар део азота из ђубрива ће испарити у ваздух па ништа нисмо урадили а дали смо новац и одвојили време и рад, а нисмо ни обезбедили воћкама азот.
Ненад Стефановић маст.инж.пољопривреде/ПССС Лесковац
Извор: ПССС
