Како данас до репроматеријала за сетву?

Аутор: Gdjakovic
137 посета

За десетак дана требало би да почне сетва кукуруза, соје и сунцокрета, за коју је пре свега потребна добра киша, а онда и новац за семе, ђубриво и гориво.

У време када су цене пољопривредних култура ниске, паорима малу наду улива исплата државне субвенције – 18.000 динара по хектару до стотину хектара. Исплата је кренула у пуном обиму и, по речима паора, већ има села где је половина земљорадника примила новац. Замерају што је новац пре стигао код оних који обрађују мање површине, а подједнако је потребан свима, без обзира на величину повришине која се обрађује.

“Жита Србије” очекују да ће овог пролећа кукуруза и соје бити више посејано него прошле године и да ће кукуруз најмање заузети 920.000–930.000 хектара. Соја ће бити засејана на око 210.000 хектара, а сунцокрет на 240.000–250.000 хектара.

Директорка “Жита Србије” Сунчица Савовић истакла је за “Дневник” да је јесенас под пшеницом, јечмом и уљаном репицом, укључујући и површине под јаром пшеницом и јечмом, засејано 12 одсто површина мање у односу на годину раније. Очекује да ће се ове површине појавити као повећање у овогодишњој пролећној сетви.

По речима директорке Савовић, очекује се да ће пролећна сетва ове године бити незнатно скупља него годину дана раније, али нипошто као што је била сетва 2022. године.

– Семенска роба јесте скупља у односу на претходну годину. Дизел гориво је такође поскупело у односу на лане, али с повраћајем акцизе на гориво оно је за пољопровреднике ове године јефтиније него годину дана раније, док су цене услуга у пољопривредној производњи минимално поскупеле, а коштање минералних ђубрива је сада знатно ниже – рекла је Савовићева.

Домаће сорте боље од страних

Пољопривредници би уочи пролећне сетве требало да поведу рачуна о избору семена. Протекле две године биле су топле и благе зиме, без снега, што указује да би лето које следи могло да буде суво, без падавина. Директорка “ Жита Србије” Сунчица Савфовић напомиње да у таквим временским условима треба бирати домаће сорте кукуруза и соје, које су у сушним годинама 2021. и 2022. донеле бољи принос него страни хибриди, који нису прилагођени екстремним временским условима на нашем географском подручју.

– Домаће сорте боље подносе недостатак влаге у кључним фазама развоја биљака и у условима суше постижу већи принос него стране сорте – рекла је Савивићева.

Пољопривредник Саша Атанасковић из Турије, у општини Срборбан, казао је да ће, као и ранијих година, сејати кукуруз, соју и сунцокрет. Површине под тим културама неће ни увећавати ни умањивати, због плодореда.  У погледу трошкова , навео је да су цене семена и заштитних средстава скочиле за око 20 одсто у односу на други репоматеријал.

– Углавном смо се снабдели репорматријалом тако што смо се задужили код семских кућа, а дуг ћемо вратити по скидању усева – казао је Атанасковић.

З. Делић
Извор: Дневник

Srodni tekstovi

Оставите коментар