Паприка, једна од најзначајнијих повртарских култура у јужном делу Србије, посебно је осетљива на екстремне врућине и дуготрајну сушу. Паприка у свом саставу има врло висок проценат воде од 88% и 92%, у зависности од сорте и зрелости. Управо зато што је плод паприке толико богат водом, биљка је изузетно осетљива на недостатак влаге током раста.
Зашто паприка воли воду?
-
вода је кључна за развој њеног плодова (који је практично „резервоар воде“)
-
омогућава транспорт хранљивих материја из земљишта
-
одржава тургор (чврстину) листова и стабљике
-
спречава опадање цветова и плодова у критичним фазама
-
доприноси бољем и равномерном зрењу
Пошто је паприка плитког кореновог система, не може да „дуби“ по земљи и тражи резерве воде већ зависи од редовног и правилног заливања. Високе температуре које данас све чешће премашују 35 степени могу да нанесу огромну штету овом поврћу и то не само смањењем приноса, већ и оштећењем квалитета самих плодова. Како би се произвођачи изборили са таквим условима, потребно је предузети низ мера којима се паприка може заштитити и сачувати до бербе.
Илустрација: Паприка је осетљива на сушу зато је паметно заливање приоритет у врелим данима
Заливање је основни предуслов за добру паприку. Међутим, важно је нагласити да није довољно само често заливати, много је ефикасније ређе, али обилно, отприлике свака четири до пет дана са око 20–30 литара воде по квадратном метру. На тај начин влага продире дубље у земљиште и подстиче корење биљке да се развија у дубину, што повећава њену отпорност на сушу. Заливање треба обављати рано ујутру или увече, када су температуре ниже, како би се спречило велико испаравање. У идеалном случају, најбоље је поставити систем за кап-по-кап, који равномерно снабдева биљке водом и значајно штеди потрошњу.
Други корак за заштиту паприке је малчирање. Слама, суво сено или црна агрофолија могу се поставити око биљака како би спречили прекомерно испаравање и одржали земљу хладнијом. Малч истовремено смањује раст корова, који би иначе трошили додатну влагу из земљишта.
Добар распоред садње такође има велики утицај. Превелика густина садница повећава конкуренцију за воду и хранљиве материје, али ако је размак превелик, плодови остају директно изложени сунцу и подложни су оштећењима. Зато је важно пронаћи баланс који омогућава да биљке стварају довољно лисне масе и природно штите плодове од најјачег сунца.
Јако сунце може оставити „опекотине“ на паприци што је још један велики проблем код узгоја овог поврећа у врелим летњим данима. На плодовима који нису добро заштићени од сунчевих зрака појављују се светле, бељикасте или сивкасте флеке, најчешће на бочној страни плода. Та оштећења могу касније да потамне, ткиво постаје суво и често пропада, што резултира труљењем. Опекотине се најчешће јављају на плодовима који тек почињу да добијају боју, јер су тада посебно осетљиви.
Како би се ове појаве предупредиле, најбоље је да биљка буде здрава и јака, са довољно лисне масе која прави природну сенку плодовима. Уколико је потребно да се уклања лишће ради боље проветрености, важно је да се не претерује, како плодови не би остали потпуно изложени директном сунцу.
Илустрација: Не проређивати превише зато што листови чувају плод од опекотина од сунца
Иначе, почетак јула је врло осетљива фаза за паприку, нарочито приликом узгоја на отвореном. Паприка се расађује крајем априла и у мају, па је сад у пуној фази цветања и заметања плодова, а они који су се већ заметнули су у пуној фази развијања. У исто време, високе температуре и евентуални недостаци воде могу да изазову стрес што доводи до опадања младих плодова, њиховог неправилог формирања (деформације) и појаве сунчевих опекотина.
Зато се баш сада мора добро пазити на редовно и умерено заливање, контролу штеточина и болести, избегавање прејаког ђубрења на високим температурама, очување довољне лисне масе која штити плодове од сунца… Укратко, ово је кључни период који одређује колико ће принос бити добар и квалитетан.
Извор: Агробизнис магазин
