„Изгорело је све што смо годинама стварали“: Ватрена стихија уништила део газдинства породице Бајчић, штета већа од 50.000 евра
У једној ноћи, у само неколико сати, нестало је оно што је породица Бајчић из села Бачинац, код Смедеревске Паланке, стварала више од три деценије. Пожар који је захватио део њиховог газдинства уништио је шталу, двадесетак грла стоке, механизацију, фуражу и део објеката. Штета се процењује на преко 50.000 евра.
„Није ово прича о успеху. Нисам вас звао да видите шта смо постигли, већ да видите шта смо изгубили. Да сам бар познат по некој доброти, а не по несрећи која нас је задесила“, каже нам Јовица Бајчић, власник газдинства, док стоји испред згаришта које је некада било срце његове породичне економије.
Пожар је букнуо око три сата ујутру. Први су га приметили младићи који су се враћали из кафића и одмах обавестили родитеље, а потом и ватрогасце. Ипак, када је Јовица истрчао из куће, већ је било касно.
„Кров је већ почињао да пада. Унутра је било 20 грла, међу њима и две високо стеоне јунице које су се отелиле од страха и угинуле. Само две животиње успеле су да побегну. Све остале су изгореле на лицу места. Нема горег осећаја него када схватиш да не можеш ништа да спасеш.“
Поред стоке, нестало је и више од 200 бала сена и детелине – комплетна залиха хране за зиму. Зграда у којој се догодио пожар била је дугачка преко 50 метара, пуна алата, машина и сточне опреме. Само храбром и присебном реакцијом Јовица је успео да спречи да се ватра прошири на суседну зграду, користећи ватрогасни апарат.
Ипак, несрећа није била прва. Пре пожара, њихово газдинство погодила је зараза која је однела 13 јуница и 6 крава.
„Само што сам продао неколико грла да преживимо, остале сам хтео да задржим још мало, јер сам имао хране. И онда – ватра. Као да је све пукло у једном дану.“
Породица Бајчић сумња да је до пожара дошло услед квара на електроинсталацијама, иако је струја била искључена. У истом објекту налазила се и линија за пилиће, као и домаће кокошке, све је страдало.
Штета се мери у десетинама хиљада евра. Само у балама сена изгорело је више од 10.000 евра. Стока, од којих су неке животиње биле пред продајом, неке тек отелиле – вредела је више од 20.000 евра. Када се урачуна и зграда, као и претходни губици – комбајн вредан 30.000 евра, багер и ролокопач – укупан губитак премашује 50.000 евра.
„Ово ме је докрајчило. Комбајн и багер су раније изгорели, али ово сад… ово је било срце газдинства“, каже Јовица.
Ништа од тога није било осигурано.
„На селу нико не осигурава. Сви се сете кад буде касно. Није било ниједног представника власти док ја нисам сам позвао председника месне заједнице. Рекао сам – нека иде редом, па докле стигне. Али, ћутање боли више од свега.“
Ипак, комшије и пријатељи показали су солидарност. Један пријатељ донео је бурета нафте и новац, други понудио помоћ, али чекање на државу остаје неизвесно.
Газдинство Бајчића није било споредна делатност, већ начин живота. Јовица се по повратку из превозничког посла окренуо сточарству и ратарству, са унуцима који су завршили пољопривредну школу. Купили су 50 хектара земље и обрађивали додатних 30 у закупу.
„Нисам ишао у иностранство. Хтео сам да овде останем, да деци оставим нешто. И сад све ово.“ На крају, упркос свему, Јовица остаје човек који не губи веру: „Надам се да ћемо се следећи пут видети у новом објекту. Лепшем, јачем. Даће Бог.“
Горан Ђаковић
