Диње и лубенице су прошле године родиле на 5.118 хектара, са укупним приносом од 180.543 тона, односно 35,3 тоне по хектару. Како се види из података Републичког завода за статистику, то је више него годину дана пре, када је било 160.959 тона, односно 30,8 тона по хектару, иако је бостан родио на нешто већој површини – 5.229 хектара.
Слични резултати постигнути су и 2022. године, па се може рећи да ова производња има своју стабиланост и континуитет.
Берба лубеница траје око месец дана. Како је наведено на форуму Пољопривредне саветодавне и стручне службе Србије, приноси плодова су 30 до 40 тона, а применом савремене технологије на фолији, уз наводњавање, могу бити и дупло већи.
Тренутне цене на кванташким пијацама, према подацима Система тржишних информација пољопривреде Србије, крећу се од 30 до 60 динара за килограм лубенице, док је диња од 40 до 80 динара.
Последњих година љубитељи ове летње посластице заволели су и њену мини верзију. Први у нашој земљи који су почели производњу мини лубеница су Ведрана и Марко Недељков, који воде пољопривредно газдинство у околини Новог Сада. Данас је сви знају под брендом „слатка мала из Каћа“, а уједно је једино брендирано свеже воће и поврће на Балкану.
Илустрација: Берба лубеница траје око месец дана
Како за Бизнис.рс објашњава Ведрана Недељков, узгој мини лубенице се разликује од узгоја обичне само када почне берба.
“Физиологија биљака је иста, исте болести и штеточине су проблем. Међутим, на биљци мини лубенице има 10-12 плодова, а код обичне два до три плода. Вегетација мини лубенице је краћа, па самим тим брже сазру плодови и имамо могућност да уберемо више зрелих. У случају обичне лубенице више времена је потребно да плодови сазру, па их и има мање“, каже наша саговорница.
Мини лубеница се бере два до три месеца, односно пет до седам пута током сезоне, у зависности од времена, док се обична лубеница бере до три пута. Међутим, за бербу и паковање мини лубенице је потребно много више људи и много више радних сати, мањи су приноси и то све значајно повећава трошкове производње, истиче Недељков.
Илустрација: За слатко од лубенице користи се кора и врло мало онога што иначе једемо/ ФОТО: Pixabay
Мини лубеницу на тржишту тренутно можемо пронаћи по ценама од 120 динара навише, а Ведрана Недељков истиче да је свака производња исплатива уколико произвођач има купца.
“Ми смо стварали потражњу у Србији продајући на пијацама у Новом Саду и Београду. Временом смо почели да радимо са маркетима широм земље, а данас сарађујемо и са маркетима у Европи. Две године уназад обилазимо европске сајмове пољопривреде и нудимо наш производ. Закључак је да је неопходно да пољопривредник прво нађе специфичан производ, затим да добро изучи технологију производње и интензивно ради на маркетингу, да уводи стандарде у производњу и на крају да нађе пласман“, појашњава.
И у Књажевцу се баве лубеницама, али мало породично газдинство „Шинкина тегилца“ то ради другачије. Наиме, овде се прави – слатко од лубенице.
“Слатко од лубеница је јако специфично, што због укуса, што због начина припреме. Прави се од коре лубеница на којој се остави 1-1,5 цм средине, односно црвеног дела који једемо. Кора се сече на коцкице, а процес је дугачак јер те коцкице морају да се кувају осам до девет пута у води да би омекшале. На крају, када кора одмекне, додаје се у шерпу у којој се ушпиловао шећер. Кува се још неко време док не буде спремно и на крају се дода мало ванил шећера. Потом се пакује у тегле“, открива део рецепта своје мајке, који траје око 70 година и преноси се са генерације на генерацију, Немања Шинка.
Каже да старији знају за ово слатко, али да је за млађе то нешто ново. Интересовање је велико, посебно јер га мало људи прави. Разлог је дуг процес производње и немогућност да се направе велике количине.
“Данас људи само јуре за новцем и количинама, а од лубенице нема великог приноса и зараде. Нама је битан квалитет и волимо оно што радимо, зато и правимо ово слатко. Сваке године се брзо распрода око 50 теглица које направимо и сви буду одушевљени. Ми смо задовољни и срце нам је пуно“, додаје Шинка.
Како се може видети на сајту „Мали произвођачи“, слатко од лубенице је распродато, а за 850 грама било је потребно издвојити 650 динара. Ово газдинство је познато и по другим специфичним производима, као што су: слатко од латице љубичица, цвета јоргована, багрема, зове, латице ружа, намази од мушмула, трњина и дивље малине.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/lubenice-na-drugaciji-nacin-donose-veliko-interesovanje-i-zaradu/
