У доба када се пољопривреда сусреће са већим изазовима од климатских промена, проблема са радном снагом и све већих захтева за квалитетном храном, пољопривредници све чешће посежу за технологијом. Прецизна пољопривреда је један од најважнијих правца модерног аграра који се користи за ефикаснију, економичнију и одрживу производњу хране. У питању је систем заснован на подацима, сензорима и дроновима који омогућава да се свака биљка гаји уз максималну ефикасност и минималне губитке.
Први подаци о прецизној пољипривреди јављају се почетком деведесетих година прошлог века, када су се појавили први системи за мапирање приноса. Напретком технологије, посебно последњих неколико година, прецизна пољопривреда је постала изузетно важан део модерног аграра. Све више земаља уводи ове системе, укључујући и Србију, уз подршку субвенција. Иако на први поглед делује као велико улагање, према процени стручњака уложени новац се враћа већ у првој, најкасније другој години производње.
Овај приступ се све чешће примењује у производњи кукуруза, једне од најважнијих култура у Србији. Док је просечан принос кукуруза који се гаји на традиционалан начин између седам и осам тона по хектару ( уз оптималне временске услове) прецизна пољопривреда омогућава принос од девет, 10, па чак и 12 тона без повећања трошкова, а често и уз значајне уштеде.
Илустрација: Пре сетве неопходно је урадити процену земљишта како би се најбоље искористило
Прецизна пољопривреда не креће сејалицом, већ географским мапирањем. Подаци о Пх вредности, влажности, органској материји и структури земљишта прикупљају се сензорима или узорковањем. На основу тога креирају се агрозоне, односно делови парцеле који се разликују по плодности и потребама. Њива више није „једна целина“, већ мрежа различитих зона, а пољопривредник добија могућност да обрађује сваку зону прецизно и прилагођено структури самог тла. Трактори опремљени GPS навођењем и прецизном механизацијом сеју семе у готово идеалним размацима, уз могућност да се густина сетве мења у ходу, па да буде гушћа у плоднијем делу њиве, а ређа тамо где тло има мањи потенцијал. Истовремено, ђубрење се врши према стварној потреби земљишта чиме се штеди ђубриво и смањује ризик од загађења. Сензори за влагу у земљишту, повезани са аутоматским системима за наводњавање, активирају заливање само када је заиста потребно. Овим се чува вода, енергија и избегава превелика влага која може да наштети кореновом систему усева који се гаји.
Један од највећих бенефита прецизне пољопривреде је ефикасна борба против болести и штеточина. Уместо да се читава парцела прска истом количином пестицида, користе се дронови и сателитске мапе за рано откривање проблема. Промена боје или густине вегетације сигнализира појаву болести или штеточина пре него што то фармер примети. Метео сензори и локалне станице мере температуру, влагу ваздуха и количину росе, упозоравајући на појаву гљивичних инфекција које могу значајно умањити принос кукуруза. Софтвер може предвидети ризик и предложити превентивне или циљане мере, смањујући трошкове и загађење.
Како су прецизно израчунали стручњаци производња кукуруза уз прецизну пољопривреду повећава принос у просеку од 10 до 30 одсто по хектару, док се трошкови за пестициде и ђубрива смањују и до 50 одсто. Добит није само економска већ и еколошка, чува се плодност земљишта, вода се рационалније користи, а крајњи производ је здравији.
Илустрација: Све савременија механизација велика је помоћ пољопривредницима
Како истичу стручњаци, у наредним годинама очекује се примена вештачке интелигенције, аутономних машина и сензора у реалном времену који ће омогућити пољопривредницима да управљају својом њивом преко мобилног телефона и доносе одлуке на основу прикупљених података. Србија већ има примере успешне примене овог система, посебно у Војводини, где се поједина газдинства у потпуности ослањају на дигитално управљање. Многе компаније и пољопривредне задруге улажу у едукацију и опрему, а држава све више подржава иновације у аграру кроз субвенције и програме. Прецизна пољопривреда више није луксуз, већ потреба и реалност зато што користи науку, технологију и искуство како би се сваки хектар искористио на најбољи могући начин. Најбоље од свега је што ова технологија више није толико скупа као раније, а могуће је и удруживање (рецимо за куповину дрона) док су бенефити и уштеда очигледни већ у првој години коришћења алата прецизне пољопривреде.
Извор: Агробизнис магазин
