Тренд пада сточарства у Србији је настављен што се види из прошлогодишњег пописа пољопривреде.
Држава је последњих година повећавала посебно субвенције у сточарству и по грлу стоке. У аграрном буџету сваке године се опредељују средства за субвенционисање камата за финансирање производње. Стручњаци, међутим, наглашавају да се сточарство најспорије обнавља и да обнављање сточног фонда није могуће без већег почетног капитала.
У циљу пре свега обнављања сточног фонда и помоћи малим и средњим фармерима кроз кредите за изградњу објеката и куповину трактора, механизације и остале савремене опреме, недавно је најављено потписивање меморандума о сарадњи између Министарства пољопривреде и Банке Поштанска штедионица.
Ресорни министар Александар Мартиновић тада је рекао да је Банка Поштанска штедионица годинама уназад респектабилан партнер Министарства пољопривреде, те да пољопривредници кроз посебне олакшице, преко Управе за аграрна плаћања, успешно конкуришу за средства која су им неопходна за унапређивање пољопривредне производње.
Међутим, поставља се питање колико су кредитно способна пољопривредна газдинства.
Да кредити у овом тренутку јесу решење сматра агроекономски аналитичар Жарко Галетин, али изражава и резерву према томе какав је кредитни рејтинг пољопривредних произвођача и да ли уопште могу да аплицирају за кредит због низа околности у којима се тренутно налазе.
Пољопривредник из Змајева Жарко Кобиларов каже да би било добро да најава нове кредитне линије обухвати комплетну производњу, наводећи да је с обзиром на суше и прошлогодишње суперћелијске олује, биљна производња сада у већим проблемима него сточарска.
Илустрација: Сточари су у посебно тешком положају, али ни другима није лакше
Ниске каматне стопе и финансијски потенцијал пољопривредника
Галетин за Euronews Србија каже да Банка Поштанска штедионица са државним капиталом у власништву најлакше и најбрже може да донесе одлуку да држава учествује у кредитним аранжманима тако да се обезбеде ниске каматне стопе и намена кредита за оне циљне групе које су најугроженије у овом тренутку, а то су у сваком случају сточари.
„Ако је држава направила договор са њима, то неће бити комерцијални услови, то је сигурно. Биће то у сваком случају повољнији услови“, рекао је Галетин.
Он је навео да у томе види добру намеру државе, али да та добра намера сама по себи не мора да значи да ће тај пројекат успети из простог разлога што је реч о банкарским аранжманима.
Галетин каже да је питање колико су пољопривредна газдинства кредитно способна и колико једноставно имају финансијску кондицију да у овом моменту узимају било какав кредит јер је, наводи, ситуација у аграру тренутно изузетно лоша.
Како је навео Кобиларов, сваки кредит за који је субвенционисана камата је добар, али је тренутно стање у биљној производњи такво да би људима био проблем и главницу да враћају.
„Може камата да буде нула одсто а да не могу да враћам главницу. Сваки кредит који је субвенционисан је добар, али на основу тренутног стања, због ових суша у последње три године, невремена, долазе људи у проблем да не могу главницу да враћају. Па онда џаба им нула одсто
камата“, рекао је он.
Да су сада ратари хронично незадовољни и имају озбиљан проблем, поготово сада у контексту суше, лоших приноса и лоше тржишне ситуације сматра Галетин.
Илустрација: Стручњаци сматрају да повољне кредите треба обезбедити и ратарина који су највише погођени сушом
Он додаје да је питање и каква је њихова тренутна кредитна задуженост, али да услови под којима ће се ти кредити дати јесу добри.
„Ко има могућност верујем да ће те кредите искористити и да ће у сваком случају један такав потез државе помоћи паорима, барем сточарима, онима који то могу са аспекта те своје неке финансијске кредибилности и финансијског потенцијала да користе“, рекао је Галетин.
Многи се већ задужили
Кобиларов је испричао да је последњих неколико година било јако тешко да пољопривредник сам финансира производњу, па се прибегавало и субвенционисаним кредитима и комерцијалним кредитима.
Он каже да је најава неке нове кредитне линије добра, али да је с обзиром на целу ситуацију у пољопривреди питање колико ће пољопривредници бити у могућности да се кредитно задужују јер морају да отплаћују кредите које су узели под комерцијалним условима.
Како је навео, сама пољопривреда, то бар банкари кажу, никад није била проблематична у смислу да не могу да наплате кредите.
Кобиларов каже да је према подацима од пре две године, око два одсто пољопривредника каснило са отплатама, а да је свега 0,5 одсто имало проблем са враћањем кредита, па чак није успевало да врати.
„Кад ставите под хипотеку дедовину, онда се тешко тога одриче“, рекао је Кобиларов.
Он каже да многи пољопривредници који су се већ задужили нису користили субвенционисане кредите од Министарства него комерцијалне кредите код банака.
„То су кредити узети пре пар година када је камата била ниска. Еурибор је у том моменту био скоро негативан, да би дошао пре годину дана на плус 4,1 одсто, па је то повећање камате за 4,6 одсто. Тренутно јесте Еурибор пао на неких 3,5 одсто, али је и то сада много више него оно пре пар година када се гро људи задужило. Тако да и ово најављено смањење камата ако остане Еурибор на овом нивоу то је скуп кредит за пољопривреду“, рекао је Кобиларов поводом најаве гувернерке Народне банке Србије о „плафонирању камата“, односно ограничењу висине камате на кредите.
Банка Поштанска штедионица од 2019. у сарадњи са Министарством пољопривреде нуди посебан кредитни производ намењен младим пољопривредницима за куповину пољопривредног земљишта са роком отплате од 20 година и уз каматну стопу од два одсто годишње.
Илустрација: Њиве у Војводини на цени, а купују их они који и нису паори
Кобиларов је навео да је проблем у Војводини што нема у понуди земљишта за куповину, а и кад се појави онда га купују људи који нису из пољопривреде.
„Купују људи из ИТ сектора, из сектора грађевине, где је много већа зарада него у пољопривреди, и онда они плаћају неку цену по хектару коју пољопривредник не може да испрати. Конкретно у Војводини се продаје приватно земљиште, има и парцела које су ових година враћене у поступку реституције онима који се не баве пољопривредом и онда сад они то полако продају“, рекао је он.
Кобиларов каже да претпоставља да људи из ИТ сектора и грађевине земљиште купују као инвестицију и планирају да га дају под ренту за коју наводи да није мала и креће се од 400 до 600 евра по хектару.
„А и цена земљишта иде горе, бар у целом свету, па се очекује да ће и код нас у наредном периоду ићи нагоре“ додаје он.
Кобиларов сматра да мора да се мења закон о промету некретнина и да право прече куповине пољопривредног земљишта има пољопривредник, који је остао да се бави том делатношћу, наводећи да је тако у целој Европи.
Извор: https://www.euronews.rs/biznis/agrobiznis/133697/krediti-u-ovom-trenutku-jesu-resenje-kako-poljoprivrednik-da-se-zaduzi-i-na-koje-olaksice-moze-da-racuna/vest
