Породица Паунеску из Торка код Житишта ове производне године слатки корен има на 24 ха. Овом производњом браћа Паунеску активно се баве од 2003. године, а пре тога су помагали оцу и деди. Они су годинама озбиљно улагали у све што је потребно да ова производња буде на максимално високом ниво. Ту се мисли и на улагања у потребну механизацију. Прво су имали дворедну вадилицу, а сада имају и свој комбајн Холнер.
Међутим, ове године забележили су велики губитак у производњи краљице ратарских усева. Разлози су вишеструки – лош принос праћен високим процентом трулежи, није изостала ни гумоза, велика улагања и загарантована цена од 47 ЕУР по тони која никако не може да надомести уложено, скуп закуп земље.
– Прошле године прошли смо као бос по трњу, а ове смо покопани. Ми произвођачи разумемо да су климатске промене учиниле своје. То је један од разлога због којег у репи има пуно трулежи. Принос је испод сваког нивоа, 15 тона по катастарском јутру плативе репе, и на то нико не може да уриче јер биљка не може за два месеца да „одради“ оно за шта јој је потребно пет месеци – објашњава Оливер Паунеску.
Ту се поставља питање да ли се наредних година шећерна репа може гајити у сувом ратарењу на просторима средњег Баната?
По речима стручњака ПСС Зрењанин, а како је објављено на сајту Прогнозно-извештајне службе заштите биља, последњи добар принос шећерне репе банатски паори имали су 2020. године. У 2022. услед све већег присуства трулежи на корену репе приноси су били на нивоу просека, али се нису могли поредити са приносима у Бачкој.
– У 2023. години долази до повећања површина под репом, а у производњу, поред оних који се њоме баве дужи низ година, улазе и произвођачи који до сада нису имали производњу репе. Нажалост, јула 2023. године био је велики проблем са појавом гумозе и трулежи на корену што је проузроковало велики губитака у приносу. Било је парцела са којих није ни вађена репа – кажу у ПСС Зрењанин.
Илустрација: Највећи утицај на репу имале су екстремно високе температуре током другог дела вегетације
По ономе што пише на сајту ПИС-а, у овој 2024. години, са стручне тачке гледишта, дефинисани су проблеми у производњи везани за појаву гумозе и ради се на њиховом решавању, јер је ова болест све више присутна и већ сада представља један од ограничавајућих фактора у производњи шећерне репе код нас.
У току пролећа усеви шећерне репе су врло добро склопили редове и број биљака по јединцима површине је био задовољавајући. Уочене су много мање бројности и штете од репине и кукурузне пипе. Мању количину падавина током априла месеца биљке су успешно превазишле, јер су због падавина током марта добро развиле лисну масу и корен. Такође, није било ни великих проблема услед наглог пада температуре у трећој деценији априла. Падавине које су регистроване у мају погодовале су даљем развоју биљака.
Након склапања редова, гљива проузроковач сиве пегавости листа шећерне репе (Cercospora beticola) периодично је имала повољне услове за развој што је изискивало примену хемијских мера заштите. Број спроведених тремана зависио је од многобројних факора каqо што су сортимент, наводњавање, избор фунгицида и др.
– Највећи утицај на заштиту од церкоспоре имале су екстремно високе температуре током другог дела вегетације. У усевима у сувом ратарењу дошло је до сушења и одбацивања листова, као и до појаве ретровегетације што је ограничило појаву и ширење симптома церкоспоре – наводи ПИС.
У усевима шећерне репе уочени су симптоми који упућују на симптоме гумозе шећерне репе који проузрокује Candidatus Phitoplazma solani, познату и под називом Stolbur fitoplazma. Прелет цикада у усеве репе, које преносе ову фитоплазму, регистрован је крајем маја и у првој и другој декади јуна.
Произвођачи који су у овом периоду применили инсектицид, на парцелама су имали мањи проценат биљака са гумозним кореном. Велики проценат гумозних коренова репе уочен је у усевима где је изостао треман инсектицидима, где нису спровођени инсектицидни третмани у право време и где је био лош избор инсектицида за сузбијање цикада.
Илустрација: Произвођачи шећерне репе практично нису имали добру годину од 2020.
Коначан проценат биљака са симптомима гумозе је значајан, али је мањи у односу на прошлу годину, као и проценат коренова са симптомима угљасте трулежи корена (Macrophomina phaseolina).
На стање репе значајан је и утицај високе температуре и недостатка падавина током три летња месеца (јун, јул, и август) када интензивно долази до физиолошког одбацивања листова, појаве ретровегетације и смањеног раста корена. Још један прилично озбиљан проблем на терену Средњег Баната је и појава репне коренове ваше (Pemphigus fuscicornis) која је имала повољне услове за размножавање током летњих месеци. Од овог инсекта нарочито су велике штете у усевима у сувом ратарењу, кажу стручњаци.
Узрок овако интензивне појаве ове штеточине у усевима је, поред повољних временских услова, и присуство корова на парцелама, пре свега пепељуге и лободе који су такође домаћини овој штеточини. Прегледом парцела у мањем или већем броју могу се уочити оазе у оквиру којих усев видно пада као последица напада корена од репне коренове ваше. У овом региону последњи већи напад ове штеточине забележен је 2017. године.
Повољно по произођаче репе у овој години је ранији почетак вађења који је почео већ 15. августа. Дужи остатак усева на парцелама, нарочито у сувом ратарењу био би погубан по принос и квалитет репе због присуства гуможе и трулежи.
– У наредном периоду гајењу шећерне репе треба приступити плански. Пре свега треба размислити да ли је у условима сувог ратарења могуће гајити шећерну репу – поручују стручњаци ПСС Зрењанин.
Од осталих факора веома је важан одабир парцеле, поштовање плодореда, обрада земљишта, избор предусева, уношење хранива, избор сортимента и др. Такође, од великог значаја је и праћење и преглед усева током целе вегетације и познавање биологије патогена и циклуса развоја штеточина ради благовремене примене хемијских мера заштите и правилног избора пестицида.
Извор: https://www.ekapija.com/news/4871555/moze-li-se-repa-ubuduce-proizvoditi-u-suvom-ratarenju
