Привредници у Србији коначно имају место где могу ефикасно да решавају своје проблеме – Центар за привредне иницијативе и брзе одговоре, који делује у оквиру Привредне коморе Србије. Овај Центар представља оперативно тело где се, како истиче председник ПКС Марко Чадеж, за једним столом окупљају министри, државни секретари, начелници институција и представници царине и ветерине, како би се проблеми решавали без одлагања.
„Од првог састанка, још у време техничке владе, па до сада, када Центар ради са новим саставом Владе, покренут је низ питања која су успешно решена. Издвојио бих проблеме око доприноса и пореза за запослене у сектору истраживања и развоја, који су сада регулисани у сарадњи са Министарством финансија. Такође, предузете су мере заштите домаћих произвођача пелета, који су били изложени великим изазовима у оквиру своје производње“, рекао је Чадеж у разговору за РТС.
Сточарство под лупом
Једна од тема која се издвојила у досадашњим разговорима са представницима привреде јесте сточарство. Чадеж је навео да су у оквиру сусрета са 11 индустрија саслушани и захтеви компанија које се баве сточарском производњом, која је посебно осетљива на скок трошкова, нестабилност тржишта и потребу за јасном и предвидивом регулативом. Истакнута је потреба за убрзаним процедурама и подршком државе, како би се овај сектор одржао у условима растућих цена енергената и хране за животиње. Сточарство је означено као један од приоритета у оквиру новоформираних секторских радних група.
У протеклих месец и по дана, председник ПКС састао се са представницима 11 различитих индустрија – од текстилне и сточарске, до саобраћајне и туристичке. Те компаније представљају око 55.000 фирми и запошљавају више од 700.000 радника. „Трошкови производње су порасли, радна снага више није јефтина, а цене енергената расту. Зато је ефикасност регулативе постала кључна. Многе фирме, посебно радно-интензивне, попут текстилних, траже пореске подстицаје како би опстале и задржале конкурентност“, објашњава Чадеж.
У оквиру Центра формирана је и радна група која ће дефинисати моделе подршке привреди – од бесповратних средстава за дигитализацију и опрему, до пореских олакшица за погођене секторе. Сличне мере већ постоје у региону, а циљ је да се спречи отпуштање радника и поремећај тржишта.
Упркос тешком почетку године, српска привреда бележи раст од два одсто у првом кварталу, што је, како каже Чадеж, бољи резултат од очекиваног, с обзиром на глобалну нестабилност и пад активности у појединим секторима. „Инвеститори избегавају непредвидиво окружење. Зато је важно да сада имамо Владу са којом можемо директно да разговарамо, предложимо мере и укажемо на последице непредузимања корака. То је наша улога“, нагласио је он.
Осврнувши се на међународни контекст, Чадеж је истакао да је Немачка и даље један од главних спољнотрговинских партнера Србије, и да нова влада у Берлину улива оптимизам. „Имамо добре контакте са новом владом и очекујемо наставак добре сарадње. Немачка је кључна у ланцу добављача, како за стране тако и за домаће компаније које извозе на то тржиште“, закључује Чадеж.
Фото: ПКС
