Који су закључци састанка о малини

662

Прошлогодишња малина и даље стоји на лагеру у малим хладњачама, а малинари и даље чекају исплату прошлогодишње уговорене цене малине. Стручњаци поручују да ће се проблеми малинара решити тек онда када сви они постану акционари у хладњачама, односно њихови власници.

У проблему су мале породичне хладњаче које су ослоњене на сопствену производњу и велика пољопривредна газдинства која имају велики удео у производњи малине у Србији објаснио је Божо Јоковић из Удружења Наше воће Србија и директор Земљорадничке задруге Агро-еко воће из Милићевог Села код Ариља.

Јоковић каже да је у тој области тренутно таква ситуација да „сви муте воду коју пију“. Он је затражио и помоћ Јавног сервиса, како би се разјасниле све недоумице.*

Тражим да се на Радио-телевизији Србије (РТС) емитује емисија о малини, да се каже истина.

Удружење које предводи Јоковић је иначе организовало састанак малинара, малих хладњачара и представника Владе Србије у Пољопривредном клубу Министарства пољопривреде како би дошли до решења за актуелну ситуацију у воћарству која није повољна због тога што велике количине прошлогодишње малине још нису продате.

„Прошле сезоне имали смо један велики маркетиншки песинг (притисак), где се причало да ће малина бити 800, 1.000 динара за килограм, а цена у откупу је зависно од рејона била од 500 до 600 динара за килограм. Када је требало да ‘изађе дело на видело’ сви су се повукли, а ми смо остали на ветрометини. Проблеми морају хитно да се решавају како би се ушло у нову сезону“, подсећа Јоковић.
„Када је прошле године урађено три четвртине бербе, велики извозници су који су деценијама куповали малину од домаћих произвођача, оборили су ту цену за пола“, додао је Јоковић.

Он каже и да је „према тачним подацима Управе царина“ у 2022. години, од јануара до децембра извезено је 68.000 тона малине, по просечној цени од око 5,5 евра (за килограм). Цена у извозу није падала.

Он напомиње да се тај тренд наставио и у јануару 2023. године када је извезено око 4.700 тона малине, али је и увезено око 550 тона стране малине.

„Увоз је у 2022. години био 10.000 тона. То нам ништа није вредело јер нисмо били директно ‘наслоњени’ на тржиште, увек смо зависили од посредника у куповини и у пласману“, додао је Јоковић.

Он је подсетио да је раније на Југу Србије био проблем у вези са вишњом, није била тражена, људи је нису брали, касније се јавила тражња, али тог воћа није било у хладњачама.

„Може да се догоди да за два, три, пет месеци буде једна велика најезда за извозом воћа, а да у том тренутку ми тог воћа немамо“, напомиње Јоковић. „Помињу се сада неке цене малине од 200, 250 динара у откупу (малине) за 2023. годину. Наша групација неће учествовати у калкулацији производне цене малине, јер немамо инпуте (трошкове) који ће бити учесници у производњи малине у 2023. години“, додао је Јоковић.

 

Трошкови производње биће познати тек онда када се малина буде слагала у хладњаче, током и након бербе.

Извозници треба да кажу шта се очекује током нове сезоне, какви су трендови на светском тржишту, као и да ли су оно заинтересовани да пласирају нови род малине.

„Малина из 2022. године је и даље на лагеру и на њих нисмо могли да се ослонимо као на сигурне партнере“, каже Јоковић. Како наглашава, једно од решења је и да групација Наше воће иде директно у извоз, уз помоћ државе, или ће то радити неки нови менаџмент који би та групација формирала: „Ако се ситуација из 2022. пренесе у 2023. бићемо у банкроту, доћи ће до комплетног урушења производње малине, јер овде се сада ради о спашавању и подизању производње“, додао је Јоковић.

Малим хладњачарима банкрот „куца“ на врата

Рајко Гарић, власник хладњаче из Чачка, каже да је ситуација у том сектору јако озбиљна, јер произвођачи малине још нису исплаћени. „Било је проблема, али не оваквих, слободно могу да кажем како је ово цунами. Ово је највећи проблем произвођача, прерађивача, трговаца, људи који зарађују од дневница. Хладњаче нису исплатиле ни 50 одсто од прошлогодишње цене, од 500 па до 750 динара“, истиче Гарић. Проблем како додаје може да реши ресорно министарство и држава која може да помогне да не дође до потпуног колапса.

„Новац који долази, а говорим за моју малу хладњачу, стиже са великим каматама, ја за годину дана треба да платим камату 100.000 евра, мораторијум (на кредите који је одобрен хладњачарима) ствара још већу дубиозу. Замислите једну малу хладњачу која мора да плати такву каматку, а купила је неких 200 тона малине“, додаје Гарић.

Према његовим речима, тренутна ситуација је удар најпре на мале хладњачаре, док велике хладњаче сада откупљују малину за 200, 230, 250 динара.

„То су велике уцене, јер за ту цену могу да увезу малину из Украјине. Кад дође откуп имаћемо притисак на хладњачаре, многи неће радити, нема довољно лагера да се роба прими“, додао је Гарић.

Како је додао, многе хладњаче имају проблем и да плате струју, а неке се већ суочавају са опоменама пред искључење.

Драган Циврић који има хладњачу за откуп воћа у селу Кушићи близу Ивањице, каже да има велики проблем да исплати малинаре од којих је купио воће:

Не знам како да им објасним како сам дошао пред врата банкротства, нисам убеђен да сам крив зато што нисам добро радио, чинио сам све да они који сарађују са мном имају у томе успеха.

Како оцењује, његов и проблем осталих је толико велики да ниједна кредитна варијанта у овом тренутку не може да га реши.

Како би требало радити
Став да малинари треба да постану акционари у хладњачама, као и да треба више радити на развоју земљорадничних задруга, односно удруживању примарних произвођача, поновио је професор Пољопривредног факултета у новом Саду, Зоран Кесеровић.

„Ми смо кренули једним погрешним путем код малине, вишње и боровнице. Само да смо прихватили модел Јужног Тирола у Италији, како они раде код јабуке, произвођачи су власници хладњача и акционари. Ми смо овде кренули супротним путем, овде су хладњачари одвојени од произвођача“, објашњава Кесеровић.

Он каже да је свима у интересу договор, јер модел у Италији је такав да сви зарађују на крају када се прода јабука.

Један је пут да се умеша држава, ако има новаца, а друга могућност је наставак започетог, али стопираног развоја задруга, објашњава Кесеровић:

Мени је жао што држава недовољно препознаје значај удруживања, нема будућности без удруживања јер су нам поседи мали, све ће бити теже.

Он каже да је његово лично мишљење како задруге треба да имају предност у односу на пољопривредна газдинства, као и да је то кључни моменат у Србији и њеној пољопривредној производњи:

Мора се боље радити и на технологији производње, знам шта значи увођење савремених технологија и повећање приноса, онда се смањују трошкови производње. Кључна ствар је и да се дође до квалитетног садног материјала, ми га сад у Србији немамо.

Према Кесеровићевом мишљењу, управо ће сертификовани садни материјал, од сорте малине виламет, или микер повећати приносе и смањити трошкове производње. Како додаје, тај посао може да се заврши за две или три године.

Кесеровић напомиње и да је Србија у воћарству заправо почела да пада у технологији производње, управо захваљујући садном материјалу. Како наглашава то се дешава и у гајењу трешње, јабуке, а у малинарству је свега око један одсто засада покриве противградним мрежама иако је малина стратешки производ.

Тренутни проблем у малинарству је настао због чињенице што је прошлогодишња цена малине била преко 500 динара по килограму, а малим хладњачама се сада нуди упола мања цена у откупу.

„У Србији се око 70.000 домаћинстава бави производњом малине, односно око 500.000 људи зависи од прихода који се добијају продајом тог воћа“, рекао је Ненад Доловац, саветник у Министарству пољопривреде.

Два месеца је остало до почетка нове сезоне брања малине, у току су пролећни радови, али решења за актуелну ситуацију и даље нема.

„Разлоге треба тражити и у нашем менталитету, не кажем д а је он лош, али према мом мишљењу ово (актуелна ситуација у малинарству) је морало да се деси. Ипак, мислим да смо жилави и да ћемо се извући. Треба да извучемо праве покуке, посебно у вези са системом откупа“, каже Доловац.

Према његовим речима, нису добре ситуације када неки воћар који је неком хладњачару традиционалнбо давао робу, истом окрене леђа јер на другом месту за њу може да добије више новца.

„То је нормално, али такви примери озбиљно руше цео систем“, додао је Доловац.

Извор:

Mali hladnjačari duguju pare malinarima, prete bankroti