Прве кампање вађања шећерне репе показали су да ће приноси и садржај шећера бити разнолики и да ће бити доста труле репе. Др Живко Ћурчић са новосадског Инситута за ратарство и повртартво изјавио је за Дневник да су инсекти цикаде заразили репу почетком јуна, али их у шећеранама нису правовремено индентификовали на њивама и да је та не пажња нанела штете индустријској биљци, због чега се појавио труо корен другу годину заредом.
– Репа није у право време третирана заштитним средстима па је суша допринела да се болести трулежи репе и труо корен рашире. Чим су инсекти уочени, шећеране су требале да дају препоруку ратрима да је заштите – нагласио је др Ћурчић.
– Код нас не постоји адекватно праћење цикада, премда би требало јер је индустријска биљка најзахтевнија у односу на друге.
И лане је, казао је др Ћурчић, било доста трулог корена и шећеранама су даване препоруке, али нас нису послушали.
Трулог корена буде у свакој кампањи и зато шећеране признају трулеж до пет процената у односу на масу (агроном и ратар Живко Васин)
По речима дрЋурчића, научни сарадници инситута раде на откривању епидемиологије вектора цитоплазме – инсекта цикаде, имају нека сазнања, али тек када се заврше истраживања и објаве научни радови моћи ће се о томе причати детаљније.
На неким пољима, истиче др Ћурчић, биће индустријске биљке и преко 50 тона по хектару, али и свега од 30 до 35 тона по хектару. – Садржај шећера креће се од 12 до 20 процената. На њивама где је корен слађи више од 16 процената шећеране ће обрачунавати бонус, а где је нижи од 16 процента добиће нижу цену, пошто је шећеранама стандарт 16 процената саджаја шећера.
17 процената дигестија у Црепаји
У атару Црепаје код Ковачице у Банату под репом је од 400 до 500 хектара, која ће бити прерађена у шећерани у Ковачици.
Ратари поручују да су кренули у вађење индустријске биљке и да су задовољни само дигестијом, а не и приносима и што имају трулог рода.
– Имамо мало репе, свега од 40 до 45 тона плативе репе, што је далеко испод просечних приноса. Задовољни смо само дигестијом, која је 17 процената, за коју нам следи бонус, али не и приносима и трулим кореном – казао је пољопрвредник из Црепаје Миљан Атанасковић. – Имајући у виду ниже приносе, и с друге стране труд и новац који је уложен за сетву и заштитна средства, догодине ћу знатно смањити површине. Мишљења сам да су само велика суша и високе дневне температуре допринеле да као и код других пољопривредних култура и код репе приноси подбаце.
40–45 тона по хектару принос репе у Црепаји
У пољима око Темерина, чији ратари предају репу шећеранама у Црвенки и Врбасу, вађење репе ће кренути наредне седмице. – Труле репе има, али у којим процентима тек ће се видети – казао је агроном и ратар Живко Васин и указао да трулог корена буде у свакој кампањи и да шећеране признају трулеж до пет процената у односу на масу.
Ове сезоне, навео је Васин, сигурно је да ће приноси бити нижи, али је извесно да ће дигестија – садржај шећера бити виши од стандарних 16 процената и кретати се од 16,5 до17 процената.
И шећеране, казао је Васин, очекују да ће шећерне репе бити мање у односу на вишегодишње просечне приносе.
Тона репе 47 евра
По подацима Републичког завода за статистику, репе смо овог пролећа посејали мало изнад 46.8000 хектара.
Тону репе шећеране ће ове сезоне плаћати 47 евра, што је уговорена цена са ратарима још пре почетка сетве. Осим познате цене за нови род, шећеране су обезбедиле пољопривредницима репроматеријал и дају бонусе.
Ратарима још није исплаћено 35.000 динара по хектару за приносе изнад 50 тона по хектару за прошлогодишљи род, које је Влада Уредбом донела ради финансијске подоршке пољопривредницима, да се не би површине под репом смањивале.
З. Делић
Извор: ДНЕВНИК