Ваљевска школа чији је матурант некада био и Добрица Ћосић, данас је позната по још много чему: Ђаци раде на школској њиви, имају и краве и живину, али и ботаничку башту и мини зоо врт
Пољопривредна школа у Ваљеву, као прва средња школа ове струке у Србији, данас обележава тачно век постојања. Школа, чији је матурант, између осталих, био и академик и бивши председник Југославије Добрица Ћосић, данас се препознаје као расадник одличних кадрова у пољопривреди, са ниском сопствених производа, од сертификованих садница воћа до награђиване ракије.
Школски економат се простире на 60 хектара
Почеци Пољопривредне школе у Ваљеву, иначе, везују се за 19. век и 1898. годину.- Те године на месту данашње школе основан је један расадник који је имао улогу у образовању младих људи тог времена кроз краткотрајне курсеве. С обзиром да је тада производња семенског сада слабо била развијена, тај расадник је имао задатак да гаји најбоље сорте у ратарству. Већ 1905-те оснива се Огледна пољопривредна станица која је имала још ширу улогу, да би 1912-те била оснивана Окружна пољопривредна школа у коју су долазили синови имућних сељака, како би стечено знање примењивали на својим имањима. Постојао је само један смер и учило се све што је тада било активно из пољопривредне и сточарске производње – подсећа на почетке ове образовне институције директор школе Милан Гајић.
Прва школска година у првој средњој Пољопривредној школи почела је у октобру 1923. године, подсећа директор Милан Гајић
На жалост, због почетка Првог светског рата, из школе је изашла само једна генерација ђака, да би рад био настављен 1921. године, када се у њу уписују деца из целе тадашње Краљевине Југославије.
– То су била махом ратна сирочад и ту је само једна генерација завршила школовање. Краљ Александар и Влада потом доносе одговарајуће уредбе и оснивају прву средњу Пољопривредну школу на територији Србије, јер су пре тога овакве школе постојале само у Марибору и Загребу. Прва школска година почела је 21. октобра 1923. године – подсећа Гајић.
директор школе Милан Гајић (Фото: Архива)
Школска производња „од њиве до трпезе“ са 60 хектара економата
Данас, ваљевска Пољопривредна школа функционише у три сегмента: теоретска настава у опремљеним кабинетима, Дом ученика са услугом смештаја, хране и различитих облика секцијског рада, те школска економија која подразумева пољопривредно земљиште, објекте и опрему.
– Имамо и ветеринарску амбуланту где наши техничари имају практичну наставу, пекару, млекару, месару, радионицу за прераду воћа и поврћа и дестилацију алкохола. Ту је школски парк и ботаничка башта лековитог биља који је оформљен у сарадњи са Институтом “Јосиф Панчић”. Обрађујемо 60 хектара земљишта где гајимо већину ратарских и повртарских култура. Школа има своје краве, свиње, овце и коке носиље. Наша економија се сама финансира почев од горива, концентрата, разних смеша које су потребне и опреме за пластенике, као и лекова, једном речју, са свим што је потребно једном пољопривредном економату. Уведен је систем “од њиве до трпезе”, јер све што произведемо користимо за исхрану ученика, а један део продајемо како бисмо финансирали све наведено, наравно све уз надзор Министарства пољопривреде и уз сертификате који су потребни – наводи директор школе.
(Фото: Архива) У школи се често организују едукативне манифестације и предавања
У настави нешто мање од 500 ђака који се обучавају и у мини Зоо врту
Ова средња школа тренутно има нешто мање од 500 ученика, од којих су 104 смештена у модерно опремљеном Дому ученика који функционише од 2008. године.
– Неколико година већ опада број ученика широм Србије и то је приметно и код нас, али на сву срећу не у великим размерама. Имамо доста ученика који школу доживљавају као здраву и мотивишућу средину, имамо добре наставне планове и наши ученици настављају школовање, па је тако недавно један наш бивши ђак докторирао на фармацији. Пре два дана крава одгајена у нашем економату победила је на Регионалној изложби говеда сименталске расе. У њеном гајењу наши ученици учествују, тако да је то признање и за њих. Из године у годину различите ствари интересују децу, па некад имамо више ветеринара, некад сточара, некад прехрамбени смер изазове веће интересовање – објашњава Гајић.
Модерна сала за предавања
Школа од 2014. године има и мини Зоо врт са ламама, берберским овцама, јеленом лопатаром, понијима, разним врстама птица и пастувом полукрвне енглеске расе за обуку јахања.
У плану у наредном периоду, како наводи Гајић, је и формирање радионице за биотехнологију где ће се производити садни материјал из структуре ткива биљке, при чему се у потпуности добијају биљке које имају генетске особине матичне биљке.
Предраг Вујанац
Извор:
