Шта је важније, квалитет или квантитет у пчеларству?

229

Да ли квалитет и квантитет произведених пчеларских производа могу стајати подједнако у истој реченици и истовремено се реализовати? Бити успешан у пчеларству, волети и чувати здравље пчела, производити много производа и остваривати приходе, производити производе који су хигијенски исправни и безбедни за здравље људи, требало би да буде циљ сваког пчелара. Можда су неки заборавили време када су и зашто одлучили да постану пчелари? Да ли је био куриозитет пробати нешто ново, наставак породичне традиције, можда су се једноставно заљубили у пчеле не знајући зашто, или су чули да се од пчеларства може добро зарадити и живети?

Велике климатске промене, модернизација пољопривредне производње, као и многи други фактори који утичу на медоносну флору, директно су утицали на живот пчела, а самим тим и на приносе пчелињих производа. У годинама као што су претходне две, многи пчелари не само да нису имали мед за сопствене потребе, већ су морали да допуњују пчелиња друштва. И у таквим годинама на тржишту су се стално могле наћи велике количине како домаћег тако и увозног меда. Свједоци смо све чешћих наслова у медијима, не само код нас и у сусједним државама, већ и на глобалном нивоу, јер су утврђене неправилности у контролама које врше надлежни органи и лабораторијским анализама у вези са квалитет тестираног меда и какав је у понуди., више лажни него прави мед. Несавесни људи у свету пчеларства желе да зараде више новца и у свом раду примењују различите методе. Неке лоше пчеларске године надокнађују прихрањивањем пчела шећером и инвертним сирупима током целог пашног периода, које пчеле складиште у саћу заједно са природним нектаром. Други производе мед какав пчеле никада раније нису виделе. У том раду постигнут је велики степен савршенства, тако да се, без испитивања таквог „меда“ у стручним лабораторијама, не може утврдити да ли је реч о природном или фалсификованом меду. Данашњи потрошачи суочени су са великом енигмом, како препознати и набавити мед правог квалитета за себе и своју породицу?

Данас постоје бројни текстови о врстама меда, квалитету, њиховим физичким, хемијским и органолептичким својствима, начинима провере, тако да свако може да разликује прави мед од лажног. То није једноставан задатак ни за боље познаваоце, а камоли стручњаке. Тако имамо низ савета који између осталог говоре да је сортни мед препознатљив по карактеристичном укусу, боји и мирису, да се прави мед временом кристалише, да морате прочитати декларацију на тегли, проверити да ли је мед цурење у континуитету из подигнуте кашике, окрените теглу и пратите дизање ваздушног балона, ставите мед у чашу воде и пратите његово растварање, загрејте мед у микроталасној пећници на високој температури, пратите карамелизацију , да прави мед није лепљив, ако га размажете међу прстима не привлачи мраве, да можемо да запалимо шибицу умочену у прави мед, мерење тежине итд… Сумњу треба да изазове и ниска продајна цена меда међу потрошачима. Мед треба куповати директно од пчелара, којима верујемо.

Лабораторијско испитивање физичких, хемијских и биолошких својстава меда је најпоузданије и омогућава следеће анализе:

– одређивање електричне проводљивости,

одређивање садржаја редукованих шећера, сахарозе,

– одређивање воде у меду, одређивање материја нерастворљивих у води,

– одређивање пепела, одређивање киселости, одређивање активности дијастазе, одређивање хидроксиметилфурфурала (ХМФ)

– биолошка метода анализе полена меда.

Просечан хемијски састав меда је следећи:

– шећери којих има до 75% (фруктоза 38%, глукоза 30%, сахароза 1-2%), а остало малтоза и други дисахариди,

– вода до 18%,

– органске киселине 0,3% (јабучна, винска, лимунска, оксална, млечна, ),

– ензими (инвертаза, дијастаза, каталаза, фосфатаза, дехидраза, оксидаза, пероксидаза…),

– минерали 0,2% (гвожђе, бакар, манган, силицијум, хлор, калцијум, калијум, натријум, магнезијум итд.), витамини Ц и Б комплекс, А, К и Е, и фитокемикалије (флавоноиди и феноли) које имају оксидативна својства .

Ако пчелар не уради посао како треба у августу, догодине ништа од меда

Пошто у меду има поленових зрна, он такође садржи неке протеине.

На квалитет меда утичу многи фактори као што су: ботаничко порекло медоносног биља, састав нектара, географски регион где расте медоносна биљка, климатски услови, сезона сакупљања меда, време и начин складиштења, зрелост и прерада, присуство лекова, пестицида и микроорганизама. Мед који се ставља у промет не сме да има страни укус или мирис, да буде у почетној фази ферментације, да има вештачки измењену киселост, да се загрева на начин да се природни ензими или униште или њихова активност значајно смањи, да има полен. уклоњене, добијају се прихрањивањем пчела шећером и производима од шећера нити помешане са на тај начин добијеним медом.

Пчелари не могу сами да утичу на климатске промене, али оно што могу да ураде да створе услове за успех јесте да следе пример добре пчеларске праксе и да буду савесни у свом раду. Неки од савета којих се треба придржавати су: имати добре матице, стварати јака друштва, обезбедити довољно хране за пчеле током целе године, обезбедити пчелама хигијенски исправну воду, водити рачуна о смештају пчелињака у условима пренасељености. на паши, удаљености од паше и од извора загађења, спречити ројење пре главне паше, обезбедити пчелама довољно простора за складиштење меда током главне паше, сакупљати само зрео мед, правилно складиштити извађени мед, водити рачуна о хигијена на пчелињаку, употреба дозвољених лекова и здравље пчела, редовна замена старог саћа, обезбедити пчелама мирну зиму, посадити медоносне биљке које могу да успевају на одређеном подручју итд…

Да би се избегле све могуће непријатности са лажним медом, може се закључити да је едукација неопходна не само за пчеларе, већ и за све који купују или конзумирају мед.

Саша Драгичевић

Производња меда- квалитет или квантитет?