Шта су алтернативе за српске воћаре и винаре?

Аутор: draganadpetrovic
202 посета

Рат у Украјини, санкције уведене Русији, пад вредности рубље и искључивање руских банака из свифт система, за српске извознике значи само једно – проблеме. Због отежаног пословања са Русијом, Привредна комора Србије обавезала се да ће формирати листу алтернативних тржишта на која би евентуално могао да се омогући пласман сировина и робе из Србије.Данијела Стрижак, помоћник директора сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у ПКС-у, подсећа да проналажење таквих тржишта, у светлу новонастале ситуације, захтева опсежну активност државних институција, као и да се углавном мисли на евроазијска, али и на афричка тржишта на којима наши привредници нису или су присутни у мањем обиму (Индија, Пакистан, Иран, Кина, земље Блиског истока и Персијског залива).

– Као последица кризе у Украјини, извесно је да ће све земље које су извозиле на руско и тржиште Украјине тражити алтернативна тржишта за своје производе. Ипак, тешко је наћи алтернативу тржишту на које се роба извози без царинских оптерећења. Србија је, на пример, током 2021. на тржиште Русије пласирала јабуке у вредности од близу 81 милион долара, односно 70 одсто од укупног извоза овог воћа у протеклој години завршило је на том тржишту. Ако знамо да је Египат, на пример, један од највећих увозника јабука на свету, али и улазно тржиште за велики део афричког континента, логично је закључити да би ово тржиште било добро за преусмеравање извоза наших јабука – наглашава Стрижакова.Међутим, са Египтом нема усаглашених фитосанитарних сертификата за извоз овог воћа, а царинско оптерећење из Србије износи 40 одсто, додаје она и подсећа да је тамо већ присутна конкуренција из Италије, Пољске или Грчке, која традиционално извози јабуку на тржиште Египта, чинећи то без икаквог царинског оптерећења, јер Египат са ЕУ има потписан Споразум о слободној трговини.

Илустрација: Српски произвођачи јабука у озбиљном проблему/ ФОТО: Pixabay

Закључење таквог споразума са одређеним тржиштима (Северна Африка, земљама Арапског/Персијског залива, Кина), свакако би донело погодности за наступ и позиционирање наших извозника, али је проблем што преговори о закључењу дуго трају и темеље се на интересу обе стране.

Да је ситуација прилично тешка признаје Никола Котарац, представник пољопривредне задруге „Воћар” из Сланкамена, која на руско тржиште извози 80 одсто укупног пласмана јабука.

– Уместо у Русију, недавно су отпремљена два шлепера са 40 тона овог воћа за Индију. Ипак, и ту постоје проблеми, јер до тамо брод путује око 30 дана.Држава би зато што пре морала да помогне, да направи неку извозничку фирму, да је субвенционише, да се евентуално купи хладњача у којој би роба могла да се транспортује, па и до Африке. Јер, то све не може да се препусти малим задругама или појединцима, да не бисмо дошли у ситуацију да неко превари сељака произвођача, будући да имамо масовну организовану појаву да купци јабука варају сељаке – објашњава Котарац.

У хладњачама имају око 2.500 тона јабука, а то је количина која чини 70 одсто рода и највећи део ње је требало да се извезе управо у Русију. У међувремену је поскупело гориво, вредност рубље је опала, возачи више неће да иду у Русију, јер је време транспорта дуго.

Илустрација: Криза све више утиче и на произвођаче вина/ФОТО: Pixabay

Криза утиче и на произвођаче вина, од којих су неки преполовили извоз, додуше у односу на период од 2010. до 2014. године. Ни сада, због сукоба у Украјини, винари не очекују да ће извоз да „цвета”. У винарији „Александровић” нису сасвим сигурни у ком смеру ће се одвијати цела прича око извоза у Русију.

– Месец дана пре ескалације сукоба послали смо неколико хиљада боца вина у Русију, која су недавно стигла у Москву где се очекује њихов даљи пласман. Једина сугестија са руске стране била је да ће вероватно због ситуације са рубљом цене бити мало више него што је планирано. Међутим, иако се засад одвија ток дистрибуције вина, имамо алтернативна тржишта у Азији – Кину, Хонгконг, Сингапур, Токио… Кина је водеће тржиште, али нам се отвара и једно ново за веће количине белих вина, а то је САД. Но, ипак акценат је на Азији, где количине постепено расту – објашњава Александар Маринковић, менаџер извоза и маркетинга у винарији.Упитан да ли би алтернативна тржишта могла да замене руско тржиште, Маринковић је ипак уверен да би.– Имамо ограничену производњу, махом за домаће тржиште. Производимо од сопственог грожђа, што нам омогућава да направимо врхунска вина премијум квалитета, али реч је о ограниченим количинама, од 300.000 до 350.000 боца годишње. За Русију смо имали опредељено између три и пет одсто наше производње, и верујемо да то Кина лако може да надокнади у случају погоршања кризе – додаје он.

У протеклом месецу спољнотрговинска размена, то јест извоз робе и производа из Србије у Русију, износила је 8,3 милијарде динара, што је у односу на јануар 2021. више за 22 одсто. У укупном извозу Србије са светом, размена са Русијом чини четири одсто, док је главни спољнотрговински партнер Србије Европска унија. Извозни адут Србије у Русији годинама уназад су јабуке.

Извор: https://www.agrotv.net/sta-su-alternative-za-srpske-izvoznike/

Srodni tekstovi

Оставите коментар