Да ли је пољопривреда данас исплатива грана – питање је на које одговор тражи све већи број оних који размишљају да започну неку производњу у Србији.
Иако се неке културе попут јагодастог воћа, поврћа из пластеничке производње или лековитог биља издвајају као потенцијално профитабилне, стручњаци упозоравају да не постоји универзална формула и гаранција за успех. Поготово не у време све израженијих климатских промена и ратних глобалних дешавања.
На избор шта гајити утичу бројни фактори. Ту је и квалитет земљишта, висина улагања, доступност радне снаге и пре свега, сигурност тржишта.
Одлука о томе шта производити постаје комплексна пословна процена. Не своди се само на то коју културу или сорту изабрати и посадити. Зато је, пре уласка у производњу, кључно сагледати сопствене ресурсе и потребе тржишта. Комбинација та два фактора најчешће одлучује да ли ће производња донети профит или губитак, кажу саговорници Форбес.
Пољопривреда и најтеже питање шта засадити
Професор Пољопривредног факултета у Београду Бојан Димитријевић каже да у Србији, у биљној производњи, последњих година долази до значајних осцилација.
Самим тим је, како додаје, веома незахвално бавити се било каквим прогнозама и уопште давати препоруке за гајење одређених биљних култура.
Те осцилације се односе првенствено на принос, обим производње, квалитет рода, али и на тржишне цене, као једног од значајних економских фактора који одређују успешност, односно профитабилност производње.
Илустрација: Не постоји универзална формула и гаранција за успех поготово у време све израженијих климатских промена
Овакве осцилације последица су већег броја фактора. Неки од најзначајнијих су климатски, односно непогоде као што су суша, град, мраз.
Значајне су и осцилације у снабдевању материјалима и њиховим ценама. Ту су и структурни проблеми у пољопривреди – фрагментисани земљишни поседи, неравномерно усвајање технологија, ограничена примена система за борбу против временских непогода, недостатак радне снаге.
Такође, и нестабилност у ланцима снабдевања, глобална волатилност цена робе, турбулентне промене на глобалном тржишту хране.
Пољопривреда и улагање
Поред тога, каже да када се планира покретање неке биљне производње, потребно је имати у виду и неке друге полазне параметре – да ли се улаже сопствени или позајмљени капитал. Затим да ли неко већ има земљу или тек треба да је купи.
„Уколико неко има земљиште у поседу треба видети која је величина и облик парцела, нагиб терена, надморска висина, каква је клима, тип земљишта, шта се на парцелама налази. Има ли корова или се гајила нека биљна култура, која и колико дуго. Гледа се опремљеност механизацијом, доступност радне снаге, удаљеност тржишта или прерађивачких капацитета“, наводи Димитријевић.
Са друге стране, потребно је сагледати и за којим производима, и у којој мери постоји потражња на тржишту те на основу тога определити се за конкретну врсту, односно сорту, или неколико њих.
Ту се долази до питања цена. Како материјала, тако и цена готових производа, које тренутно показују тенденцију раста када је пољопривреда у питању и велике осцилације.
Неизвесност због глобалних околности
Димитријевић указује да ако рецимо неко сада одлучи да почне да се бави пољопривредом треба да има у виду и неизвесност која проистиче из чињенице да рат у Ирану угрожава снабдевање енергентима од којих директно зависи транспорт свих производних инпута до произвођача, као и свих готових производа од произвођача до прерађивачких капацитета и/или крајњих потрошача.
Иран је, захваљујући великим резервама природног гаса и развијеној петрохемијској индустрији, такође и један од најзначајних светских произвођача азотних ђубрива, посебно урее.
Због ратова у Ирану и Украјини кидају се ланци снабдевања. Или су измењене транспортне руте. Најчешће тако што се, због заобилажења критичних зона, продужава пут, што последично повећава цену производа на тржишту.
Шта је најпрофитабилније
Један од фактора за избор гајене културе је и период повраћаја уложених средстава. Односно, колико је потенцијални произвођач у могућности да чека да му се уложени капитал врати.
Илустрација: Поврће увек добро пролази и доноси солидну зараду
Неопходно је благовремено израдити пословни план, саветује професор Димитријевић.
„Неке грешке начињене на самом почетку уопште се не могу исправити, или их је тешко исправити, уз велике трошкове. Ово се нарочито односи на вишегодишње засаде, као што су воћарски“, појашњава.
Што се профитабилности гајења биљних култура тиче, последњих година у Србији је од воћарских култура, условно речено, најпрофитабилније било гајити малину, јагоду, купину, боровницу, леску, трешњу, кајсију и винову лозу, каже професор.
Највећа вредност производње остварује се гајењем јагодастих воћних врста (малина, јагода, купина и боровница). Међутим, велики трошкови у погледу плата радника, нарочито у пословима бербе значајно умањују финансијски резултат.
Са домаћим поврћем нема грешке
Задовољавајући профит када је пољопривреда у питању могао се остварити и гајењем поврћа – парадајз, паприка и краставац. Нарочито у заштићеном простору, односно пластеницима и стакленицима.
Такође исплативо је и када су у питању производње одређених врста лековитог, зачинског и ароматичног биља, додаје професор.
Међу њима биљне врсте као што су шафран, лаванда, бели слез, мирођије и першун, као и нана, камилица, жалфија, валеријана, тимијан, босиљак, коријандер, анис, оригано и ехинацеа.
Од индустријског биља издаваја шећерну репу. Гајење цвећа такође може да се покаже као добро и са стабилном зарадом.
Агроекономиста Милан Простран каже да је производња у стакленицима или пластиценицима практична јер не зависи од спољних фактора, под условом да нема много хладних дана.
„Ту пре свега мислим на поврће, а ту је и део воћа. Најпре јагода, која се често производи у затвореном простору, затим и боровница“.
Када се посматра простор наше земље, од воћних врста најстабилнија је јагода. Све остале културе су више излозене климатским променама, додаје Простран.
Произвођачи јагода добро пролазе
Годинама иза нас су произвођачи јагода најбоље пролазили због велике потражње.
Има и оних који су потенцијал видели у производњи мале лубенице какве виђамо у трговинама, а које се производе у стакленицима.
„Многи свашта покушавају, али увек ће бити актуелно поврће попут парадајза, паприке, кромпира. Затим бели лук, који није атрактиван само за исхрану већ се користи и у фармацеутској индустрији“, каже Простран.
Шта још треба имати у виду
Он наводи да треба ићи на производњу воћа које се може смрзнути и преживети различите облике прераде. Трешња, кајсија и вишња то нису. Оне су веома осетљиви производи.
Илустрација: Производња јагода је у врху по профитабилности
Последњих година многи су се одлучили на то да пробају производњу лешника. Неке наше компаније су успоставиле сарадњу са италијанским, које се баве производњом чоколадних производа па се неким произвођачима то и исплатило.
„То је пример када купац диктира да ли да уђете интензивније у неку производњу“, додаје Простран.
Он верује и да ће се све чешће појављивати бели кукуруз јер је атрактиван за производњу белог кукурузног брашна. „Некада је то био доминантан кукуруз који се производио“.
Пољопривреда и културе које се мењају услед климе
Дарко Јевремовић, в. д директора Института за воћарство у Чачку, слаже се са претходним саговорницима да је тешко дати савет и проценити шта је најбоље гајити данас у Србији. Велике су турбуленције на светском тржишту, а све се то одражава и на нашу производњу, додаје.
Објашњава и да вишња и дуња, које су биле врсте са најмањим ризиком за гајење данас трпе извесне штете у производњи. Неке врсте су веома специфичне и захтевније су у односу на друге. Пре свега кајсија и малина.
Малина има изразите захтеве према типу и квалитету земљишта и климатским факторима. Највише јој погодују подручја западне Србије где најбоље успева. Са климатским променама и ова подручја више не испуњавају у потпуности захтеве малине. Приноси су зато све нижи.
Колебања откупних цена је највећи изазов са којим се произвођачи сусрећу. Производња је из године у годину све више угрожена.
Слично је и са кајсијом. Произвођачи у подручјима која јој највише погодују (околина Чачка, Фрушка гора, Гроцка, Смедерево) већ неколико година трпе велике штете од позних мразева и града.
Шљива захвална воћка, јабука не толико
Друге врсте воћа, попут шљиве и јабуке, гаје се готово на читавој територији Србије и немају велике захтеве према земљишту, додаје саговорник.
Шљива постиже високе приносе са релативно малим улагањима и малим ризиком. Ограничавајући фактор представља пролећни мраз и суша током августа, указује Јевремовић за Форбес. Проблем са пласманом није велики, јер је велика потражња прерађивача и дестилерија.
Јабука, са друге стране, има „своје захтеве“. Интензивна производња подразумева велика улагања у заштиту и наводњавање.
Илустрација; Јабуке нису више исплативе као некад
Исплативост гајења воћних врста у нашој земљи се у последњој деценији веома мењала.
Мања доступност тржишта, мање засада јабуке
Велике светске кризе значајно су утицале на воћарство Србије.
Губитак појединих тржишта, као што је руско, донело је велике промене у гајењу јабуке код нас. Због немогућности пласмана и ниских цена смањене су површине под плантажама јабуке у бројним подручјима. Велика почетна и текућа улагања, као и неизвестан пласман плодова, утицали су на то, додаје саговорник.
Најмања почетна улагања у производњу су код шљиве и вишње. Ово нису захтевне воћне врсте за гајење и трошкови производње (осим бербе) нису високи.
Такође, треба поменути и дуњу за којом расте интерес за гајење. „Није захтевна воћна врста и трошкови производње нису високи, а плодови се лако могу реализовати на тржишту јер је тражено воће за прераду у ракију“.
Производња лешника је у успону, али као и код ораха, потребно је више времена за поврат инвестиције у односу на друге воћне врсте, додаје Јевремовић.
Аронија као избор због отпорности биљке
Никола Милошевић из околине Алексинца размишљао је својевремено коју производњу да покрене. Каже да је имао у виду боровницу због добре цене, али је схватио да није тако једноставна за рад. Захтева веће инвестиције и треба доста да се третира.
Одлука је пала на аронију и пре 14 година посадили су првих 500 садница. Каже да је желео да проба и да види како ће ићи производња. Ова лековита биљка је заинтересовала породицу и одлучили су да о њој сазнају више. Набавили су саднице, а плац су имали поред куће.
Неорганизовни откуп и разне препреке у пласману, многе узгајиваче натерало је да запусте своје засаде и одустану. Породица Милошевић ипак није. Усмерили су се на готов производ. Већ две године касније цедили су аронију и почели са производњом матичног сока.
Илустрација: Сок од ароније је све траженији, а ова биљка захвална зато што је отпорна на сушу
Ова одлука показала се исправном управо зато јер имају купце у Србији.
Како каже, то су спортисти, труднице, родитељи, али и они који имају здравствене проблеме, па желе да лече анемију, опораве организам након хемиотерапије и слично.
Никола се присећа и почетне рачунице. Према његовим речима, за саднице им је требало 4.500 евра. Систем наводњавања и ограђивање коштао га је још 3.000 евра по хектару.
Додатна улагања су биле и противградне мреже. Иако су на први конкретнији род чекали две годиње, сваке следеће се дуплирао.
На трошкове утиче и отпорност културе која се гаји, указује Никола и саветује да и то треба имати у виду. Објашњава да гајење ароније није превише захтеван посао и да ова култура тражи воду и редовно одстрањивање корова.
Пољопривреда као избор и може ли се живети од ње
Производња сокова подразумевала је и посебне услове. У оквиру 100 квадрата простора имају неколико просторија. Једну у којој перу воће, посебну просторију где се обавља цеђење воћа, просторију за пуњење и пастеризацију и просторију за одлагање финалних производа, односно магацин где се пакује роба.
Како објашњава, за све који би желели да се баве прерадом, од опреме је још неопходно обезбедити млин за воће, пресу за воће, пунилицу за сокове, проточни пастеризатор.
„Свако ко улази у причу са аронијом не треба да очекује превише. Не треба да се нада великој заради и мора да буде свестан да организовани откуп не постоји. Да мора сам да се сналази за пласман. Најбитније је кренути од квалитетне саднице“, напомиње Никола.
На питање да ли се дешавало да род подбаци, каже да се дешавало и да је прошла година била лоша за већину произвођача у целој Србији, али и шире.
Извор: https://forbes.n1info.rs/biznis/industrije/poljoprivreda-u-srbiji-izmedju-rizika-i-zarade-sta-se-danas-zaista-isplati-gajiti/
