Чистилиште у послу с малином

440

Мада је сезона обећавала, а малина званично достигла рекордну цену, за велики број произвођача у Србији она је и даље само слово на папиру.

– Мали откупљивачи уцењују и предате малине током кампање брања исплаћују по све нижој цени. Прво су плаћали килограм по 600 динара, затим по 550, а сада нуде 500 динара – изјавио је недавно председник Удружења произвођача малина у Србији Добривоје Радовић.Према његовим речима, иако је већ крај године до сада је плаћено тек око 40 одсто продатих малина. Откупљивачи, иначе посредници између великих хладњача и произвођача којима су продате малине, сада тврде да им велики трговци нуде свега 300 динара, јер ово воће из Пољске увозе по тој цени.

Незванично се може чути да су откупљивачи у проблемима, презадужени и да траже мораторијум за отплату кредита, по моделу који је недавно одобрен пољопривредницима.

Шта је узрок оваквом стању на тржишту и имали излаза из ове чини се прилично компликоване ситуације?
Како за „Политику” каже др Александар Лепосавић, водећи стручњак за јагодасто воће из Института за воћарство у Чачку у овом сегменту ситуација на светском тржишту још je прилично сложена. А у Србији, сматра, постоје и конкретни разлози за ово што се тренутно догађа.

– Подстакнути добром ценом 2021., услед раста тражње за малином у постковид периоду на светском тржишту, у нашој земљи створена је атмосфера да њена цена, према мишљењу појединаца, може ићи унедоглед – наглашава Лепосавић. Код наших традиционалних купаца револт и незадовољство изазвала су и неодговорна и неоправдана иступања. Подсећа како је у сезони иза нас помињан чак и износ од 1.000 динара по килограму, у откупу малине. Ако се томе дода и пословична необавештеност и неорганизован наступ наших откупљивача и извозника ово није био неочекиван след дешавања.

– Једноставно, хладњачари немају новца. Банке већ дуже време не пласирају средства у бизнис са храном, не само са малином, а произвођачи су наплатили само мањи део предатог рода. Недостатак новца је довео до тога да поједини хладњачари тренутно продају „оригинале” (непребрану смрзнуту малину) по ценама далеко мањим од оних писаних на откупним листовима у кампањи бербе – објашњава Лепосавић.

Илустрација: Стручњаци процењују да ће доћи до пропадања већег броја хладњачара

Упозорава да све ово производи не само тренутне већ и дугорочне последице за бизнис од којег у нашој земљи директно зависи више десетина хиљада људи.

–Често се може чути да тренутна ситуација представља чистилиште у послу са малином и да ће то довести до пропадања великог броја малих, средњих па и великих хладњачара – каже наш саговорник.
Наводи да је, не тако давно у Скупштини Србије био представљен стратешки оквир за производњу малине као воћне врсте од посебног значаја за нашу државу. У том документу интегрално су сагледани сви чиниоци који би ову производњу учинили дугорочно стабилном и економски привлачном. Нажалост и тај документ је остао мртво слово на папиру. Из њега су супротстављене групације покушавале да извуку оно што је њима у одређеном тренутку одговарало, а не оно што би био заједнички интерес свих актера у ланцу производње и пласмана малине.

Напомиње да у наредном периоду Србија има тежак али не и немогућ задатак.

– Треба да производимо оно што купци траже, пре свега сорте „виламет” и „микер”. Остале не треба мешати да би добили на квантитету – наглашава Лепосавић.

Илустрација: Ситуација на светском тржишту јагодастог воћа прилично је сложена

Смањују се светске залихе

Америчко министарство пољопривреде, крајем прошле недеље, објавило је да је дошло до знатног пада количина смрзнутог јагодастог воћа у њиховим хладњачама. Залихе смрзнуте јагоде у октобру биле су за шест одсто мање у односу на септембар, боровнице за осам, а купине за девет процената. Најинтересантније је да је смрзнута малина имала највећи пад – за 19 одсто.

Наш саговорник очекује да ће се тај тренд наставити јер најава сезоне бербе у Чилеу указује на не баш сјајну ситуацију у њиховим засадима.

То ипак не значи и да ће аутоматски доћи до повећаног пласмана робе из наших хладњача – сматра др Александар Лепосавић.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/527242/Cistiliste-u-poslu-s-malinom

ФОТО: Pixabay