Цени се квалитет: Мед из Србије скупљи од светског и европског просека

Аутор: draganadpetrovic
316 посета

Укупна производња меда у Србији чини тек 0,44% светске производње и нешто преко 2% европске производње а према вредности извезеног меда она учествује са непуних пола процента у светском извозу и са 1,28% у европском, пише месечник Бизнис и финансије.

Са просечном извозном ценом од 4,31 УСД по килограму, мед из Србије скупљи је од светског и европског просека и скоро двоструко скупљи од водећих светских извозника, Кине и Аргентине.

Српски мед је по квалитету нешто изнад светског просека, а постиже двоструко веће цене на тржиштима Блиског истока, Велике Британије и Белгије, него у Немачкој и Италији, где се највише извози.

  • Ова година неће бити слатка за пчеларе. У Савезу пчеларских организација Србије кажу да ће због мразева и суша који су пратили ову сезону, приноси бити вероватно мањи за половину од очекиваних. Тренутно, већина онога што се произведе иде у извоз, који је прошле године са количином од 2.701 тону достигао вредност од 13,09 мил ЕУР. Србија је извезла за 46% више меда у поређењу са 2019. годином, највише у Италију, Норвешку и Немачку – наводи Бизнис и финансије.

Прошле године мед је поскупео на светском тржишту због несташица изазваних лошим приносима, што су домаћи произвођачи искористили за пласман својих производа. Али истовремено су потрошили и све залихе, будући да је и прошлогодишња производња меда у Србији од 6.838 тона такође била мања у поређењу са годином раније, па овогодишњи извоз највероватније неће достићи прошлогодишњу вредност.

Илустрација: Мед поскупео и на светском тржишту/ Фото: Pixabay

У Србији је у последњих десет година просечно произведено 7.780 тона меда годишње, с тим што се производња кретала у распону од 4.383 до чак 12.263 тоне. Колико производња варира из године у годину, илуструје показатељ да је минимална количина у протеклој деценији остварена 2014. године, да би већ наредне године достигла максимум од преко 12.000 тона. Оволике годишње разлике произилазе из још увек веома уситњене и недовољно организоване производње меда у Србији, па су приноси меда по кошници у огромној мери зависни од временских услова, објашњавају Марија Николић, Небојша Недић и Драгица Божић са Пољопривредног факултета у Београду, у студији о конкурентности српског меда на светском тржишту.

Ипак, последњих десетак година бележи се благо повећање производње меда у Србији и веће интересовање за пчеларство, па је број кошница са пчелама нарастао на око 977.000. То је резултат бољег повезивања пчелара, значајнијих субвенција за овај вид производње, али и све већег броја извозно оријентисаних компанија које обезбеђују произвођачима меда откуп производа и приступ не само домаћем, већ и међународном тржишту.

Мада Србија не спада у велике произвођаче меда, остају значајне количине за извоз, јер је домаће тржиште мало. Србија је већ годинама нето извозник меда, будући да извезене количине вишеструко премашују увоз меда који је готово занемарљив. Просечна стопа раста извоза меда из Србије, посматрано вредносно, је релативно висока и износи 12,1%, док је у апсолутном износу просечна вредност извоза скоро 9,4 милиона долара годишње. Најзначајнији обим размене се остварује са земљама Европске уније, које су традиционално велики потрошачи и увозници меда.

Уочљиво је повећање производње органског меда, за којим све више расте тражња на европском и светском тржишту. Аутори студије истичу да Србија има велики потенцијал за производњу меда са заштићеним географским пореклом, али тренутно су на националном нивоу под том ознаком регистровани само хомољски мед, фрушкогорски липов мед и качерски мед.

Илустрација: Српски мед веома цењен на иностраном тржишту

Ознаку заштићеног географског порекла на међународном нивоу има свега неколико прехрамбених производа, и то хомољски мед, вино бермет и лесковачки домаћи ајвар, док такву регистрацију нема ниједан српски производ на тржишту ЕУ. Мед из Србије остварује највише цене на тржиштима у Бахреину, Јордану, Уједињеним Арапским Емиратима, али и на тржиштима Велике Британије и Белгије, док су његове цене у Немачкој и Италији два пута ниже него у тим земљама и значајно испод просека на осталим извозним дестинацијама.

Ово указује на потребу да се преиспитају приоритети у извозу, имајући у виду да се већ дужи временски период највеће количине меда извозе управо у Немачку и Италију, препоручују стручњаци Пољопривредног факултета у Београду.

Извор: https://www.ekapija.com/news/3522458/med-iz-srbije-skuplji-od-svetskog-i-evropskog-proseka-najvisa-cena-na

Srodni tekstovi

Оставите коментар