Цене хране на светском тржишту отишле небу под облаке

Аутор: draganadpetrovic
112 посета

Цене прехрамбених производа на међународним тржиштима порасле су у новембру четврти месец заредом, вођене снажном потражњом за пшеницом и млечним производима, објавила је данас Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).

Индекс цена хране, који израчунава ФАО, исносио је у просеку 134,4 поена прошлог месеца, што је његов највиши ниво од јуна 2011. и раст од 1,2 одсто у односу на октобар, наводи се у извештају објављеном на веб сајту те светске агенције.Овај показатељ, који прати месечне промене глобалних цена пет основних животних намирница – житарица, шећера, биљних уља, млека и млечних производа и меса, порастао је за 27,3 одсто у односу на новембар 2020.

Највећи раст су у новембру су забележиле цене млека, за 3,4 одсто у односу на претходни месец, што је резултат снажне глобалне увозне тражње за путером и млеком у праху, јер су купци настојали да обезбеде спот испоруке у очекивању да ће се ситуација с понудом на тржишту погоршати.

Житарице су поскупеле за 3,1 одсто у односу на октобар, а у поређењу с новембром 2020. године бележе раст цена од 23,2 процента. Извозне цене кукуруза су благо повећане, међународне цене пиринча су остале углавном стабилне, док су цене пшенице достигле највиши ниво од маја 2011.

Илустрација: Највећи скок цена забележило је млеко и млечни производи као што је путер/ Фото: Pixabay

Пораст котација пшенице је одраз велике потражње у условима оскудне понуде, посебно пшенице високог квалитета, али је њиховом повећању допринела и забринутост због превремених киша у Аустралији и неизвесност у погледу потенцијалних промена извозних мера у Руској Федерацији.

Цене шећера су у новембру напредовале за 1,4 одсто на месечном нивоу, док су на међугодишњем скочиле за скоро 40 процената. Тај раст је првенствено вођен вишим ценама етанола, мада су велике испоруке из Индије и позитивни изгледи за извоз шећера из Тајланда ублажили притисак на узласни тренд котација.

Што се тиче биљних уља, њихове цене су опале за 0,3 процента са рекордног нивоа достигнутог у октобру, услед појефтињења сојиног и репичног уља, као и нижих цена сирове нафте. Глобалне цене палминог уља остале су чврсте.

Међународне цене меса су такође пале за 0,9 процената, четврти месец узастопно, под утицајем смањења кинеских куповина свињског меса. Снажно су потонуле и котације овчијег меса због повећане извозне понуде из Аустралије. Цене говеђег и живинског меса су углавном мировале.

Илустрација: Очекује се раст цене пиринча/ Фото: Pixabay

У одвојеном извештају, који је такође објављен данас, ФАО предвиђа да ће светска производња житарица износити на 2 791 милион тона у 2021. години, што је нови рекорд и за 0,7 одсто више него прошле године.

У поређењу са 2020. годином, процењује се да ће производња житарица крупног зрна и пиринча широм света порасти за 1,4 одсто, односно 0,9 одсто, респективно, док ће производња пшенице опасти за 1,0 проценат.

Такође се предвиђа да ће глобална потрошња житарица у 2021/22. години порасти за 1,7 одсто на 2 810 милиона тона, те да ће светске залихе житарица до краја сезоне 2022. године пасти за 0,9 одсто.

Извор: https://rtv.rs/sr_ci/ekonomija/globus/rast-svetskih-cena-hrane-ne-jenjava-novi-10-godisnji-rekord_1293860.html

1 коментар
0

Srodni tekstovi

1 коментар

Marko 5. децембра 2021. - 17:27

Zar nije u lancu ishrane potrosac na zadnjem mestu a proizvodjac na prvom.
Pa ako treba neko da se stiti prvi je proizvodjac a na taj nacin stitite i potrosaca.
Poskupljenja osnovnih zivotnih namirnica su posledica neoliberalnog trzista. Koje vazi samo kada proizvodjac tone i ne uspeva da obnovi proizvodnju,tada niko ne stiti proizvodjaca.
Posledice takve politike su deficit osnovnih zivotnih namirnica i poskupljenje.
Tada drzava moze da intrvenise,zamrzavanjem cena.
Cene se stabilizuju stabilnom proizvodnjom a ne na silu,to je kratkog daha.
Zasto ne zamrznete cene uvoznim namirnicama kada su visoke cene.
Lako je pustiti niz vodu proizvodjaca kada su cene male i ne pokrivaju troskove proizvodnje.
I reci to je slobodno trziste sada se placa cena takve politike.

Одговори

Оставите коментар