Хрватска – Ако је судити по кретању произвођачких цена у пољопривреди и увозних цијена у протеклом раздобљу, грађани Хрватске и даље могу очекивати раст цена посебице кад су у питању прехрамбени производи, на које им одлази највећи дио кућног буџета.
Државни завод за статистику ових је дана објавио своје истраживање о кретању индекса увозних цена, али и тромјесечни индекс цијена у пољопривреди и мало тога указује да би притисак раста цијена, посебице хране, могао попустити.
Инфлација у Хрватској успорава већ осми месец заредом и то углавном захваљујући паду цена енергената, а цене хране су и даље у сваком од тих месеци биле предводник одржавања инфлације и њихова стопа раста била је увиек двоцифрена у односу на исти месец претходне године, иако је база на коју се рачунао тај раст такође била висока јер Хрватска је лани забележила највећу инфлацију у посљедњих 15 година, а при томе највише су расле произвођачке цене у пољопривреди, пише Нови лист.
Премашиле су оне и евопски просјек, а не треба се пуно уздати у очекивања да ће након шпице туристичке сезоне доћи до попуштања притиска.
Илустрација: Продавнице прехрамбене робе ће и даље дизаги цене
Подаци ДЗС-а кажу да су произвођачке цене у пољопривреди у другом тромесечју ове године веће за 8,4 посто у односу на исто тромјесечје прошле године. Од почетка прошле године произвођачке цене у пољопривреди расле су двоцифреним стопама, изузев првог тромесечја, по стопама већим од 20 посто, па би њихов раст од 8,4 посто значио одређено смирење, да није о расту на високу базу, јер лани је у истом тромесечју раст био 22 посто.
Разлика је у томе што је прошлогодишњи раст пратио и висок раст цена улазних трошкова, посебно енергената и ђубрива, а у последњем кварталу трошкови инпута су пали за 10,5 одсто у односу на исти период прошле године, али су цене и даље расле. Ђубриво је у истом кварталу јефтиније за 33 одсто него прошле године, док је цена енергената пала за 27 одсто.
Међутим, раст од 8,4 одсто био би знатно већи да у обрачун нису урачунате ниске цене увозног жита и уљарица из Украјине.
Тако је просечна произвођачка цена производа од поврћа у другом тромесечју ове године пала за 2,5 одсто, али нико не треба да се пита зашто то није значило пад цена или бар застој раста цена хране. Иза просека стоји податак да су житарице јефтиније за 40 одсто, уљарице за 32,6 одсто, али то не значи да је ико у Хрватској куповао јефтинији хлеб или пецива.
У пекарској индустрији су већ објаснили да су њихове цене знатно испод европских и да нема места нижим ценама пекарских производа, упркос снажном паду цена пшенице и последично јефтинијег, али не значајно, брашна.
И док нагли пад цена житарица не утиче на цене у малопродаји, грађани осећају раст осталих цена у ратарској производњи. Тако су цене поврћа, цвећа и расада више за 11,5 одсто, а произвођачке цене воћа порасле су, у односу на други квартал прошле године, скоро за четвртину, тачније за 24,9 одсто.
Илустрација: Воће све скупље
Цене стоке, живине и сточних производа више су, у односу на исти квартал 2022. године, за 23,4 одсто. Највише су порасле произвођачке цене конзумних јаја, за 48,8 одсто, свиња за 36,3 одсто, млека за 26 одсто, говеда за 9,7 одсто.
И све то уз пад цена улазних трошкова од десет и по одсто, па није тешко замислити шта ће бити ако опет порасту цене енергената, а самим тим и ђубрива.
Осим тога, временски проблеми у Хрватској, али и у остатку Европе, односно комбинација суше, поплава, града, свакако не доприносе снижавању цена пољопривредних производа, као ни афричка свињска куга која је похарала свињогојство у Хрватска.
Индекс увозних цена, који ЦБС објављује сваког месеца од почетка године, односно уласка Хрватске у еврозону, не даје много оптимизма за наредни период.
ЦБС објављује кретање цена у односу на базну, 2015. годину, али се такође види да за оне производе које грађани свакодневно користе, увозне цене расту из месеца у месец, иако на кратко, на почетком године дошло је до њиховог смањења.
Тако су, на пример, увозне цене у производњи хране ушле у ову годину у просеку за 48 одсто више него у 2015, праћено два месеца благог пада, што наравно није забележено у малопродаји, пре него што су у јуну порасле и достигле скоро 70 одсто више. него у 2015. Због тога су од почетка године увозне цене у производњи хране порасле за више од 20 одсто. Иако су укупне просечне цене прехрамбених производа благо пале у фебруару и марту, цене производа увезених из еврозоне су наставиле да расту, па би можда Пореска управа требало да провери шта се дешава у области трансферних цена између повезаних предузећа, односно компаније које увозе храну коју купују од својих матичних компанија из држава чланица Европске уније.
Цене увозне одеће почетком године биле су, на пример, четири одсто ниже од просечних цена 2015. године, али су у јуну порасле за 20 одсто, па је одећа која је у то време увезена, а тек се ставља на тржишту, сигурно ће имати знатно више цене.
Примера је могуће навести још, али је корист коју су грађани имали од пада цена енергената нестала, јер су, на пример, гориво од почетка августа поскупело, па је наставак успоравања инфлације, бар према званичним подацима, може се надати само због високе базе, односно рекордно високог раста цена у последњих годину дана.
https://www.seebiz.eu/trzista/pripremite-se-hrana-ce-biti-jos-skuplja/294709
