Пољопривредници већ праве рачуницу за пролећну сетву, а један од кључних трошкова свакако је минерално ђубриво, чија је цена у последње две недеље порасла за чак 30 одсто. Да ли је реч о тржишној логици или неко користи ситуацију за екстра профит, да ли субвенције стижу на време и у каквом су стању усеви, анализирао је tза РТС професор Зоран Рајић са београдског Пољопривредног факултета.
Према речима професора Рајића, стање на њивама је добро тамо где су агротехничке мере примењене на време. Киша која је недавно пала дошла је као спас, посебно пред предстојећу сетву шећерне репе, а убрзо следе и кукуруз, соја и сунцокрет.
Што се тиче субвенција, јавни позив је расписан пре шест дана и траје до 25. марта, а неки конкурси су већ у току. Кашњења су, како каже, честа појава, али највећи број субвенција ипак стиже на време. Међутим, пољопривредници су одавно навикли на административна одуговлачења, а велики проблеми настају када та кашњења прелазе годину дана.
Проф. др Зоран Рајић
Цене репроматеријала настављају да расту, а ђубриво је само један од примера. У Србији је тренутно скупље него у Немачкој. Према професоровој анализи, поскупљење је последица закона понуде и потражње, јер је због потреба за прихраном тражња расла, док је снабдевање било отежано. Тако је цена минералних ђубрива скочила између 20 и 30 одсто. Али, тврди да овде нема говора о екстра профиту, већ о несташици која је условила поскупљење.
Сточарство је посебна прича. Сектор свињарства је тренутно један од најугроженијих, товљеници се продају по ценама које не покривају ни основне трошкове. Пољопривредници су принуђени да одустају од производње, а држава мора брже да реагује, јер чекање од неколико месеци значи огромне губитке за сточаре.
Оно што је важно јесте и расподела аграрног буџета, који је ове године рекордан. Најављено је да ће мали и средњи пољопривредници добити већи део колача, али се поставља питање да ли ће се тај новац заиста усмерити ка њима или ће га покупити велики системи. Професор Рајић подсећа да је Европска унија у новој стратегији полагала акценат на подршку малим газдинствима и одустаје од неких раније зацртаних „зелених“ мера, јер је циљ да млади остану на селу и да пољопривреда буде одржива.
Недавни састанак у Привредној комори, на ком су били највећи српски бизнисмени, поново је отворио питање исплативости малих сточних фарми. Став великих играча је да субвенције треба да иду само крупним произвођачима, што је у супротности са праксом земаља попут Аустрије или Словеније, где фарме са 20 грла говеда могу сасвим солидно да послују.
На крају, професор Рајић указује на још један велики проблем – недостатак стратешког планирања у Министарству пољопривреде. Одлуке се често доносе у ходу, без правовремене анализе, што на дужи рок доводи до нестабилности у сектору. Пољопривредници имају разлога и за задовољство и за незадовољство, али оно што је сигурно јесте да се тренд ниских откупних цена у Србији наставља. Док пшеница у свету кошта и до 250 долара по тони, код нас се креће око 23 динара по килограму, што је знатно испод просека.
Пољопривреда остаје кључни сектор српске економије, али без системских мера и бољег планирања, остаје отворено питање како ће се носити са све већим изазовима на тржишту.
Извор: РТС
