У селу Ступчевићи, на пет километара од Ариља у западној Србији, 33-годишњи Марко Јеремић обрађује хектар и 20 ари малињака који је наследио од оца.
Али наредне године, његов засад ће „дефинитивно“ бити смањен на само 20 ари, каже он за ББЦ на српском.
Одлуку је донео јер „у овом послу нема сигурности“, а ниска откупна цена по којој хладњачари и извозници преузимају малину не може да покрије ни трошкове производње, сматра Јеремић.
„Берач вам тражи дневницу од 5.000 динара, да не причам о улагањима у противградну мрежу, ђубриво и препарате.
„Није проблем да платим али како, када не знам и даље да ли ћу малину продати и по којој цени?“, пита се Марко.
Јеремићево незадовољство делили су малинари широм Србије, па су протести и блокаде путева због ниске откупне цене овог воћа претходних недеља одржани у Брусу, Ариљу и Бајиној Башти.
Србија је трећа у свету по укупној количини произведене малине, иза Русије и Мексика са 120.058 тона, а ове три државе обезбеђују више од половине овог воћа на планети сваке године, показују подаци специјализованог сајта АтласБиг.
Са више од 17 килограма малине по глави становника, Србија је водећи светски произвођач, а само Русија и Пољска имају укупно више хектара малињака од ове балканске државе.
Ово воће треба да добије статус „производа од националног значаја“ због реткости и прихода који доноси Србији, што би створило могућност за различите видове подршке пољопривредницима и продавцима малине, сматра агроекономиста Милан Простран.
Илустрација: цена била 4 евра за килограм малина сада до / Фото: Pixabay
„Малина као производ доноси највећи приход овој држави, ако се узме у обзир површина на којој се обрађује и број људи који то ради, а српска малина је међу најквалитетнијим на свету.
„Произвођачи би, заједно са хладњачарима и извозницима, требало да формирају фонд ризика, који би био једна врста осигурања у годинама попут ове“, објашњава Простран за ББЦ на српском.
‘Претерана’ цена 2022, драстичан пад 2023.
Док су произвођачи малине прошле године за килограм добијали и више од 500 динара, откупљивачима је препоручено да ове сезоне понуде 240, саопштили су из Министарства пољопривреде 5. јула.
Из Министарства није стигао одговор на упит ББЦ-ја о проблемима малинара ове сезоне и начинима на којима би они могли да се превазиђу.
До значајног пада цене откупа дошло је, између осталог, због „понуде и тражње, а у одређеној мери и квалитета“ овогодишње малине, каже Светислав Млађеновић, директор ужичке компаније Мастер фуд која откупљује и извози малину из Србије.
„Прошле године смо претерали са откупном ценом што се одразило на тржиште које смо напунили скупом робом и потрошња се смањила, а ове сезоне је цена пала драстично.
„Једним делом су цену условиле и временске неприлике, јер је цело пролеће било кишно и то је утицало и на квалитет малине и мањи род“, тврди Млађеновић за ББЦ на српском .
Министарка пољопривреде Јелена Танасковић је раније саопштила да „око 40 одсто малих и средњих хладњачара“ није исплатило произвођачима дуговања из 2022, па је омогућиен једногодишњи мораторијум на отплату кредита и могућност добијања додатних средстава.
Она каже да Министарство не може да утиче на извознике јер цену одређује искључиво тржиште.
‘До последње секунде не знаш које паре радиш’
Светислав Млађеновић каже да његова компанија „има одређену количину залиха малине, као и сви или већина хладњачара у Србији“.
Он међутим указује да „пољопривредници не гледају на ситуацију дугорочно“, због чега долази до незадовољства.
„Надам се да ће се откупна цена подићи на неки пристојнији ниво да би се та производња одржала, али пољопривредницима са којима радим саветујем да упросече цену од ове и прошле године.
„Када се то уради, добијете цену од 400 динара за килограм малине, што је мислим да је перфектно“, оцењује он.
‘Као да су поља пиринча, а не малине’
Небојша Радовановић, малинар из села Доњи Вратари код Александровца, ову сезону описује као „мучну“.
На ниску откупну цену и ненаплаћена средства од прошлогодишње бербе надовезали су се кишни крај пролећа и почетак лета у Србији, набраја у телефонском разговору за ББЦ на српском.
„Ова година је почела… Далеко било!“, уздише пољопривредник.
Јун су обележиле непроспаване ноћи – избацивала се вода из дворишта и малињака услед поплава које су Србију задесиле.
„Било је мраза и снега касно, па смо додатном прехраном и ђубривом покушали да извучемо биљке, а онда су кренуле кише и град.
Поља су лежала у води „као да су пиринчана, а не поља малине“, додаје.
Временски услови су „прилично неповољно“ утицали „и на висину и на квалитет приноса“ малине ове године, објашњава Лепосавић.
Илустрација: Сок од малине
Плодови неуједначеног квалитета су ситнији и мрве се при брању, а нагли прелазак из влажног у сушни период довео је до масовног сушења плодова и надземних делова биљака, каже он.
Може ли снег у априлу да поремети производњу хране у Србији
Како обновити живот и осушити кућу после поплаве, четврти пут у седам година
„Вода нам избија из зидова, једном ћемо потонути као Титаник“: Поплаве у Земуну, дан касније
Могу ли малинари без хладњачара?
Док још чека исплату дела новца из 2022, Милош Мрљешевић из Певља размишља шта да ради са приносом малине ове године.
„Сада је јун, а још имам четвртину новца од прошле године код хладњачара.
„Исплаћивали су ми досад у неколико рата, а ако не будем кукао и тражио тај новац, никада ми неће исплатити“, тврди пољопривредник.
Размишљао је и како да се смањи зависност произвођача од хладњачара и могућности да се малинари самоорганизују и сами складиште воће, али је схватио да би то ишло „јако тешко“.
„Нас 30 би, рецимо, могло да подмири потребе за извоз, али нас 30 никако не можемо да се договоримо ни око чега“.
Покушаја удруживања је било, чак је и држава нудила материјалну помоћ, али су „због неодговорног односа произвођача“ пропали, каже Александар Лепосавић.
Срђан Николић из Власотинца, који сопствено газдинство сматра „релативно малим“, планира да престане са продајом малина откупљивачима.
„Имам идеју да производим само хладно цеђене сокове, органске, без икаквих додатака, а капацитети су такви да можемо породично да радимо“, појашњава.
Срђан Николић планира да се усредсреди на прављење природних сокова од малине
Милош Мрљешевић је покушао да производи ракију од малина 2018. године – од 500 килограма воћа, добио је 20 литара.
Рачуница не охрабрује: ако би ове године откупна цена малине била три евра, за 20 литара ракије би само за воће морао да уложи 1.500 евра.
„Литар ракије би ме коштао 75 евра – за колико би требало да је продам?“, пита се он.
Покушао је и са соковима, али се малина показала као „јако незгодна за прераду.“
Шта чека малинаре, а шта српску малину у будућности?
Милош Мрљешевић је „велики песимиста“.
„Као појединац не могу ништа да променим, а немам никакву алтернативу, јер живим искључиво од малина.
„Имао сам много елана када сам дошао из Шведске, али сам сада деморалисан“, говори пољопривредник.
Држава треба да препозна малину као „производ од националног значаја и пружи јој подршку“, сматра агроекономиста Простран.
„Она је ретка и специфична, производе је мали произвођачи на малим површинама, где се добија најбољи квалитет, што треба да се подржи.“
Александар Лепосавић каже да „малина није само један од главних пољопривредних, већ најважнијих привредних производа у Србији са нето девизним ефектом од 90 одсто.“
Иако „не може сва количина малина у Србији да се преради у сокове, џемове или фармацеутске производе“, постоје „добри примери низа производа са додатном вредношћу“ који се пласирају на тржиште, каже.
„Треба више радити и на одржавању бренда српске малине, који нажалост нисмо креирали ми, већ купци, који су разумели какав производ добијају из Србије.
„Квалитет је оно по чему се ми већ 40 или 50 година разликујемо од других произвођача“, напомиње стручњак.
Малињак Марка Јеремића наредне године биће шест пута мањи, кажа овај 33-годишњи произвођач из околине Ариља
Док малинари не осете више сигурности у пословању, Марко Јеремић из Ступчевића намерава да се врати послу аутоелектричара.
„Од тог посла ћу знати шта да очекујем, моћи ћу да школујем дете, а не да се задужујем да бих то могао да приуштим, као што је мој отац некад морао“, каже.
Малину ће гајити само за потребе породице и у приносу који „сами могу да оберу“, без плаћања додатне радне снаге.
За то ће му, оценио је, бити довољно 20 ари – шестина досадашње површине под малином на његовом имању.
„Малинарство у Србији ће увек бити мука“, каже огорчено.
ИЗВОР: https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-66170964
