Цена кукуруза је таква да није довољна ни за трошкове производње, шта ће бити у наредном периоду?

Аутор: Gdjakovic
1,3K посета

Кукуруза ће бити за извоз, али је питање да ли ћемо моћи да га испоручимо купцима

Ове године очекује се род кукуруза између 6,2 и 6,7 милиона тона, што значи да ћемо за извоз имати више од два милиона тона. Међутим, због проблема са транспортом и логистиком, питање је да ли ћемо кукуруз уопште моћи да испоручимо потенцијалним купцима. Ратаре додатно брине и цена, јер са садашњих 16 динара по килограму не могу ни да врате оно што су уложили у производњу, а камоли да зараде.

Жетва кукуруза је у току, а ратари рачунају приносе и губитке.

Жетва кукуруза

„Принос је шаролик, јер је било доста елементарних непогода. Тамо где је дувао олујни ветар и где је падао лед, просек је око 4 тоне по јутру, бар код мене. Тамо где није било невремена биће сигурно више, 5-6 тона по катастарском јутру. То је свакако више него прошле године“, каже Стеван Радованчев, пољопривредник из Зрењанина.

Килограм кукуруза кошта око 16 динара

Током прошле недеље кукуруз је био примарна пољопривредна култура којом се трговало на Продуктној берзи.

“Прошли понедељак је донео повећану понуду кукуруза без анализе на афлатоксин, као и понуду кукуруза старог рода, док је тражња била усмерена на кукуруз са анализом на афлатоксин. Такав однос задржао се током читаве седмице. Кукурузом се трговало у ценовном распону од 15,70 до 16,20 динара за килограм без ПДВ-а. У односу на недељу раније приметан је раст цене од 6,54%. Цена килограма кукуруза са влагом од 16% била је од 15,80 динара без ПДВ-а, док се старим родом трговало у ценовном распону од 15,50 до 16,30 динара без ПДВ-а”, саопштено је са Продуктне берзе.

Илустрација: цена кукуруза лоша        Фото: Pixabay

„Треба рећи да је кукуруз у ово време прошле године био 35 динара по килограму, а сада је 16–16,5 динара. Највећи проблем и за пшеницу, и за сунцокрет, и за соју, и за кукуруз, јесте цена. Имали смо боље приносе него прошле године, али цена је много лошија. Дефинитивно да је зарада упитна“, додаје Радованчев.

Сви се слажу да је овогодишња производња заснована по изузетно високим ценама.

„Ове године је вештачко ђубриво мало појефтинило, али су семена, хемија, гориво скупљи него прошле године. Верујем да би произвођачи били задовољни да је цена кукуруза као прошле године. Овако, рачунице нема, поготово на земљи за коју плаћамо аренду. Чак и на својој земљи дај Боже да смо на нули, а на оној у закупу смо у минусу сто посто“, објашњава Радованчев.

Цена чварака изазвала општу дебату. Стварно да се човек запита шта се дешава?

Да ли ће ратари сада продавати кукуруз или ће га чувати у нади да ће цена ићи горе, тешко је рећи.

„Неко ће продавати, јер нисмо зарадили ни на пшеници, ни на сунцокрету, а треба засновати нову производњу“, каже Радованчев. „Ја лично сам трећину већ продао, а за две трећине ћемо видети шта ће бити у наредних месец-два. Произвођачи се надају да ће од три културе које сеју, зарадити бар на две. Ове године зараде нема ни на једној.“

Временске (не)прилике и те како су утицале на принос

У Средњем Банату пролетос је кукурузом засејано око 75.000 хектара, а приноси варирају од парцеле до парцеле.

„Већ неколико година постоје веће разлике у приносима, зависно од тога да ли је део региона добио кишу или није било падавина, да ли је било олујног ветра, града… Ове године приноси се крећу од 7 до 10, па и преко 10 тона по хектару. Имамо део региона где је у више наврата падао град током лета. Постоје парцеле где је усев потпуно уништен. На великом броју парцела било је искрзаних листова од града, што је утицало на приносе“, каже Зорица Рајачић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.

Невреме које је захватило регион Средњег Баната, објашњава Рајачићева, оштетило је усеве у зависности од фазе развоја у којој су били:

„Најмања штета је у најранијим фазама пораста, у фази 3 до 5, па и до 7 листова. Што је усев развијенији штете на листовима и стаблу су веће, па је смањење приноса веће. Најгоре је када усев претрпи штету од гр̏ада у фази метличења, оплодње. А ми смо имали такве ситуације.“

Квалитет кукуруза је, по њеним речима, добар и сад све зависи од тога како ће се даље чувати.

„Постоји незадовољство произвођача што се тиче цене“, додаје Рајачићева. „Производња је била скупа, трошкови су били високи, а сада је кукуруз јефтин. Ниска цена ће једино приносима моћи да се компензује, па ће они који имају веће приносе бити задовољнији.“

Принос кукуруза варира од њиве до њиве

Кукуруз је пролетос посејан на мањим површинама него годину дана раније. Како су претходне две године биле изузетно лоше за кукуруз, овог пролећа је засејан на 905.000 хектара, за чак 45.000 хектара мање него лане.

„Сигурно је да нећемо имати приносе који су на нивоу десетогодишњег просека. Наш десетогодишњи просек на нивоу земље је 7,6 тона по хектару. Сигурни смо да ће приноси бити нижи, пре свега, због последица суперћелијских олуја које смо имали на територији Бачке током јула чак три пута“, каже Сунчица Савовић, директорка Удружења „Жита Србије“.

„Најниже просечне приносе можемо очекивати од 6,8 до највише 7,4 тоне по хектару, у најоптимистичнијем сценарију. То значи да би род могао да буде између 6,2 и 6,7 милиона тона“, додаје Савовићева.

Потврђује да ће квалитет овогодишњег кукуруза бити веома добар:

„Ово ће бити најбољи род кукуруза који смо имали у претходне три године. За разлику од озимих усева којима је у погрешном тренутку дошла киша, све те падавине су, ако занемаримо последице олуја са којима смо се први пут суочили ове године, добродошле кукурузу и соји.“

Упозорава да прошлогодишњи род никако не би требало мешати са новим зрном, поготово ако се зна да је у старом кукурузу присутан афлатоксин. Уколико се и те залихе буду чувале, за извоз ћемо имати више од два милиона тона робе.

„У овом тренутку потрошњу за сточну храну рачунамо на нивоу прошлогодишње, што не може бити случај имајући у виду последице афричке свињске куге на свињарство. Потребно је да прикупимо податке о проценту уништених свиња“, каже Савовићева, додајући да ће таква потрошња бити мања него лане и да би више кукуруза требало да остане за извоз.

Илустрација: Ддбар квалитет кукуруза 2023.

Просечна производна цена кукуруза је око 30 динара по килограму

И у Задружном савезу Војводине су сагласни да ће род кукуруза бити већи него прошле године и да се приноси разликују од њиве до њиве због временских неприлика.

„Очекује се просечни принос од најмање 6 тона по хектару, при чему ће бити и парцела са мање од 3 тоне, на местима где је било веће штете на кукурузу. Са друге стране, на подручјима која нису била захваћена непогодама, уз примењене комплетне агротехничке мере, могу се очекивати и приноси од 10 тона”, каже мр Јелена Несторов Бизоњ, председница Задружног савеза Војводине.

Процењује се, како наводи, да је просечна производна цена кукуруза овогодишњег рода око 30 динара по килограму, што значи да би у случају продаје после бербе по актуелним тржишним ценама, произвођачи претрпели огромне губитке.

Улагања у кукуруз се разликују у зависности од тога да ли су инпути набављани раније или непосредно пред сетву.

„У складу с наведеним, за семенски материјал је требало уложити од 150 до 280 евра по хектару, за заштитна средства од 50 до 150 евра, а за минерално ђубриво од 350 до 500 евра по хектару“, каже Јелена Несторов Бизоњ.

Како истиче, проблеми у транспорту и другој логистици све су већа препрека извозу пољопривредних производа:

„Уз то, повећане количине кукуруза из Русије и Украјине ће имати додатни притисак на тржиште. У којој мери, опет ће зависити од цена кукуруза на светском тржишту и цена и могућности транспорта у државе у које Србија традиционално највише извози.“

„Државе потписнице Споразума ЦЕФТА и неке друге европске државе (Италија, Аустрија) су најчешћа извозна тржишта за кукуруз из Србије„, додаје. „Логистички проблеми за извоз за било коју житарицу су велики и не може се предвидети до када ће трајати. У складу са наведеним, извоз је отежан, а нарочито на удаљена тржишта.“

Из године у годину све је мањи извоз кукуруза

У европској производњи кукуруза Србија учествује са 4,9% и налази се на високом шестом месту. Највећи европски произвођач је Украјина са 30 милиона тона, што је скоро четвртина укупне европске производње кукуруза. Ова житарица је најзначајнији извозни аграрни производ наше земље. Ипак, последњих година евидентан је значајан пад извоза кукуруза.

Телад догурала до 750 динара, јагњад иду по 420, прасад све скупља

„Пре три године Србија је извезла 3,6 милиона тона кукуруза, 2021. 2,3 милиона тона, прошле године извоз је био мањи за чак 1,1 милион тона у односу на годину раније“, каже проф. др Бранислав Влаховић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

У структури извоза житарица кукуруз се налази на првом месту.

„Кукуруз се извози у 38 земаља света“, подсећа Влаховић. „У структури европског извоза Србија учествује са 4,7% и налази се на шестом месту. Највећи европски извозник кукуруза је Украјина са 25 милиона тона, што представља скоро половину укупног европског извоза.“

Додаје да постоје добри производни ресурси за већи извоз кукуруза из Србије.

„Међутим, ово није економски рационално“, напомиње Влаховић. „Било би далеко боље да се кукуруз ‘посредно’ извози, и то преко извоза меса. На тај начин извоз је далеко профитабилнији, јер се ради о производу са додатном вредношћу. Уз то, упошљавају се и капацитети прерађивачке индустрије. Ипак, услед пада сточног фонда и немогућности његове брзе ревитализације, за сада, за ово не постоје реални услови.“

Кукуруз највише извозимо у Румунију, Италију, Босну и Херцеговину, Мађарску и Аустрију.

„На кретање извоза делује велики број фактора: значајне осцилације у производњи, количина откупа, квалитет зрна, капацитет сточног фонда, стање на међународном тржишту, однос домаћих и извозних цена…“, објашњава Влаховић. „До прошле године Србија је извозила око 80% кукуруза и пшенице Дунавом преко луке Констанца у Румунији. Данас то више није случај јер је украјинска роба која се товари у украјинским лукама Рени и Исмаилија веома озбиљна конкуренција.“

Силоси

Србија мора да пронађе алтернативне луке за извоз кукуруза

Бродари који су радили на Дунаву, додаје проф. Влаховић, већином су прешли да раде на релацији Украјина–Констанца, а истовремено претоварни капацитети у луци Констанца који су у власништву великих мултинационалних компанија стављени су у функцију извоза, пре свега, украјинских житарица, затим румунских и бугарских, па тек на крају пристиглих из Србије.

 

„Намеће се потреба да се нађу алтернативне луке које могу да буду у функцији нашег већег извоза, а уз то и ценовно конкурентне“, истиче Влаховић. „Међутим, за сада нису дефинисане луке које би могле и требало да буду алтернативе за тај превоз. Део јадранских лука је, такође, заузет украјинском робом. Уколико би користили друге луке (Солун, Ријека, Бар), за њих не постоји задовољавајућа транспортна инфраструктура. То би се свакако одразило на трошкове транспорта, а посредно и на вишу извозну цену.“

Услед конфликта између Русије и Украјине, Европска унија је отворила своје тржиште за робу из Украјине, која се осим морским путем сада масовно транспортује и копном.

„Од почетка конфликта укинуте су квоте за украјинске житарице и она данас конкурише источноевропским земљама, па чак конкурише и на њиховим тржиштима. Тако је, на пример, украјински кукуруз у Мађарској јефтинији него мађарски. Ова ситуација апсолутно не погодује Србији, како ценовно тако и логистички јер се тако фаворизује украјинска роба. Ово ће се одразити на мањи, а можда и скупљи наш извоз у наредном периоду“, каже Влаховић.

Стручњаци кажу да је у овом тренутку јако тешко предвидети шта ће се дешавати на глобалном тржишту по питању цена и обима трговине. Не треба, међутим, изгубити из вида да велике државе од којих су многе и велики произвођачи кукуруза, због глобалних проблема и нестабилности у претходним годинама повећавају залихе основних пољопривредних производа. С тим у вези, може се десити и да притисак на глобално тржиште из великих држава које су истовремено и велики извозници, буде мањи од очекиваног, посебно ако се имају у виду логистички проблеми и висока цена транспорта.

Извор: https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5284926/kukuruza-ce-biti-za-izvoz-ali-je-pitanje-da-li-cemo-moci-da-ga-isporucimo-kupcima.html

Srodni tekstovi

Оставите коментар