Уредбу о продаји агродизела пољопривредницима по цени од 179 динара по литру, коју је влада донела пре две и по године као привремену меру, постаје полако трајна. Јер, како иначе да се објасни да нико од надлежних министарстава није до сада одреаговао на све апеле Удружења власника приватних бензинских пумпи, који кажу да хитно треба да се укине ова уредба, јер је ово гориво за земљораднике у овом часу јефтиније за 16 динара него на пумпи те нема рачуна да се ради више.
Наиме, на пумпама се евро дизел гориво продаје од петка по цени од 195 динара за литар, али је цена ишла и преко 205 динара. Дакле, у овом часу је разлика у цени 16 динара, јер се евро дизел за њих точи по 179 динара и на то имају право повраћаја акцизе од 53,8 динара. Кад се све то одузме пољопривредници агро дизел плаћају 125 динара, или за 70 динара јефтиније него на пумпи. Што значи да се тај дериват пољопривредницима, уз идентификацију тзв. агрокартицом продаје по цени „далеко нижој од реалних трошкова производње и промета тог горива”. Тиме је у изразито неравноправан положај доведено више од 1.000 бензинских станица у Србији, пише портал „Енергија Балкана”.
Власници ових пумпи су прихватили пролетос предлог надлежних да им се повећа маржа на 16 динара по литру, рачунајући да тако још и могу да покрију трошкове пословања. Али, пошто ни та маржа није, често, толика него мања, поново су доведени у безизлазну ситуацију.
Сматрају да је крајње време да се ова уредба измени и да агродизел кошта за пољопривреднике колико и за све остале, с тим да пољопривредници имају и даље право на повраћај акцизе (рефакције) од 53,8 динара по литру, што значи да би, свакако, ово гориво јефтиније точили.
Власници малих бензинских пумпи кажу да подржавају напоре државе да омогући пољопривредницима куповину горива по повлашћеној цени, као и увођење права на рефакцију дела акцизе. Оцењују то као значајну помоћ читавом аграру. Али, истичу и свој тежак положај.
Из Министарства трговине не одговарају на питања
Из Министарства трговине, коме је Енергија Балкана у више наврата слала питања о евентуалном мењању Уредбе нисмо добили одговор.
„Два су тренутуно основна проблема због којих мале бензинске станице и даље не могу да стану на зелену грану. Недостаје нам 2,5 до три динара марже. То је суштински проблем, до кога је дошло због фаворизовања појединих великих власника бензинских пумпи на уштрб малих. Наиме, ти поједини велики системи, по налогу државе, две и по године продају дизел по 179 динара, што је директно угрозило и још увек угрожава пословање малих пумпи, поготово по унутрашњости Србије”, каже Зоран Зечевић, власник пуме у Српској Црњи, који је у био преговарачком тиму.
„Око 30 малопродајних објеката је у току 2023. године већ престало да ради, још толико их је преузето од стране већих малопродајних ланаца. Али, и даље је угрожен опстанак свих осталих бензинских станица усмерених на снабдевање пољопривредника”, упозорава Зечевић.
На питање колика је сада маржа, будући да је било договорено да износи 16 динара, каже да је сада 13 динара по литру.
„Основно питање за надлежне је зашто се фаворизују велики на утшрб малих”, истиче представник власника малих пумпи.
Како је по Уредби о продаји дизел горива пољопривредницима малопродајна цена лимитирана а велопродајна није, маржа за мале пумпе није увек била договорених 16 динара. Пре свега зато што је Нафтна индустрија Србије велепродајну цену пар недеља формирао на вишем нивоу и тиме смањивао маржу.
„Али, истини за вољу, исто тако је некад велепродајну цену формирао и на нижем нивоу и тиме благо повећао маржу малим пумпама”, истиче Јелне Радун власник АВИА Радун у Новом Саду.
Тржиште је, додаје, добро снабдевено тако да је редовна тржишна утакмица држала маржу у планираним оквирима.
Поремећена тржишна утакмица у малопродаји
„Али је тржишна утакмица у малопродаји и даље поремећена с фиксираном ценом за пољоприведни дизел за пољопривреднике од 179 динара. Она је иста од 2022. године и од тада су сви други снабдевачи пољопривреде (осим НИС-а који је морао да продаје по овој цени, иако је набвка била много скупља) изгубили толико промета и муштерија да се сад врло тешко опорављају чак и уз повећану маржу”, каже Радун.
Истиче да је, поред губитка промета раст трошкова личних доходака, финансирања и осталих давања довео бројне бензинске станице у мањим местима до границе исплативости.
Говорећи о томе шта би могло бити решење Јелена Радун каже да би то било укидање урдебе или барем укидање износа од 179 динара за пољопривреднике, јер све то траје предуго.
Власници малих пумпи траже да се, између осталог, приликом утврђивања малопродајне марже има у виду раст минималне цене рада, државних накнада, као и свих осталих трошкова јер, како кажу, износ марже који је одређен Уредбом пре годину дана и поред максималне редукције трошкова данас није довољан да омогући нормалан и безбедан рад лиценциране бензинске станице.
Извор: ПОЛИТИКА
