Хоће ли увођењем каса на пијацама нестати ценкање

Аутор: draganadpetrovic
315 посета

Куповина на пијаци има своје дражи. Није то само шетња међу тезгама пуним воћа, поврћа и цвећа. Оне су последња оаза ценкања које прија и купцима и продавцима. Тако никада није проста рачуница колико кошта једна, а колико две или три везе зелени за супу. Много тога зависи од расположења продавца и шарма и умешности купца. Хоће ли нови закон о фискализацији и нове касе заувек променити пијаце и оставити на тезгама само оне који производе храну?Рајко Манојловић из Гроцке на Бајлонијевој пијаци продаје свеже воће пуних 15 година. Његову тезгу тешко је промашити.
„Не одговара стварности, једно је стварност, односно пракса, а сасвим друго оно што људи који седе тамо у администрацијама, у финансијама и који то желе да спроведу. Требали су да се мало приближе пијаци, да сиђу у народ и да виде како би то функционисало у пракси“, каже Манојловић.

А пракса, каже, у том случају не постоји.

„Ево, конкретно – продајемо јагоду која сада стиже, сезона је кренула, имамо ујутру једну цену, фискализујемо је и ставимо на ту једну цену, у подне већ имамо другу цену, а предвече трећу. Зашто? Зато што ми већ сутра хоћемо да имамо свежу робу и хоћемо да нашим купцима сваког дана доставимо свежу робу, што не могу ни у радњама ни било где, тамо је вуку по 15 дана, а ми увек имамо свеже и то ћемо успети оваквим радом“, додаје Манојловић.

Продавци тврде да већ плаћају порез паушално. Како кажу, пар квадратних метара тезге није исто што и продавница. Њихова процена је да би увођењем фискалне касе, пијаце на какве смо навикли нестале. Коме то одговара, питају се продавци.

„Ми имамо улазе за робу. Ево, показаћу вам, плаћен је и ПДВ и порез. Куда воде фискалне касе на пијацама? Воде томе да сви останемо без посла и завршимо на улици. Ми морамо имати решено питање као пијачни продавци, јер немамо исте услове као ови у радњама, ми смо под ведрим небом, да ли ће данас да буде киша, сунце, ветар, олуја. Нико нам никада није тражио фискални рачун. Апсолутно никада“, наводи продавачица Оливера Бојанић.

Биљана Грбић показала је документ где се види да закуп тезге кошта око 16.000 динара и каже – нема од овог посла велике зараде.

„Средњих година су продавци сви, многи су у пензији и имају јако мале пензије и не знам како би преживели. Не знам ко би нас запослио у овим годинама“, додаје Грбићева.

Питају се, између осталог, како оставити касу на отвореном. А купци су сагласни, рачуне на пијаци и не траже. Дух пијаце живи на више начина. Магија се за многе купце налази у ценкању.

„Нисам добио и не би требао ни да добијем, јер ја волим да се погађам са њима“, истиче један од купаца.

Безготовинско плаћање на пијацама ипак ни код нас није потпуно страно. Од новембра прошле године на неколико београдских пијаца обављено је око 10.000 таквих трансакција, картицом или преко мобилног телефона. Све је изгледније да ће и пијаце у скоријој будућности постати дигитализоване. У складу са тим, најављени су нови законски оквири за опорезивање.

„Сви они који до првог маја не буду прешли на нови систем практично неће поштовати Закон о фискализацији и Пореска управа ће на неки начин осмислити планове својих контрола и деловаће против таквих“, наглашава Саша Дулић, помоћник директора Пореске управе.

Неће бити продужен рок за увођење новог модела фискализације, изјавио је министар финансија Синиша Мали. Ипак, како кажу у Пореској управи, сви они који производе пољопривредне производе и продају их на пијаци не морају да издају фискалне рачуне. Они који било коју робу на пијаци продају тако што су је претходно негде купили, морају да имају фискалне уређаје.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4771381/kasa-pijaca-cenkanje-.html

Srodni tekstovi

Оставите коментар