Ариље је познато по малини, али са тим брендом мало шта сте радило, а поготово се мало враћало у локалну заједницу. Сама локална самоуправа конкретно нема мере подршке малини, али има за инвестиције, осигурање и још неке мање-више сличне мере, као и остале локалне самоуправе у Србији. Новина је Сајам јагодичастог воћа, који ће и ове године бити одржан. Осим као малинарски регион познат, Ариље је познато и по малој привреди, нарочито текстилној. Која привредна грана доносе више новца општини, па и самим грађанима тешко рећи.
Радиша Стефановић, заменик председника Општине Ариље: „Оно што је тежња како произвођача, тако и локалне самоуправе, а наравно свесни смо чињенице и да се само Министарство и република боре за то, то је да не будемо препознати као произвођач сировине или полупроизвода, већ да све ово што сам набројао финализирамо и будемо препознати како на домаћем тако и на ино тржишту. Велики број произвођача малине који имају да кажем озбиљније производње, због дисбаланса на тржишту, због неких ранијих година које су доводиле до тога да сама производња, откуп, наравно и пласман буду под знаком питања, подстакла је појединце да крену са прерадом. Пионирски потези су били у смислу производње цеђених сокова, намаза или осталих да прерађевина које на тржишту нису јединствене и ми смо били само један од произвођача.
Имајући у виду неизвесност у производњи „црвеног злата“, како се обично назива малина, а исто тако и слабу или никакву развијеност осталих грана пољопривреде, поставља се логично питање у шта треба да се уложи заједнички новац из општинске касе.
Радиша Стефановић, заменик председника Општине Ариље: „Оно што је у последње време препознато са наше стране и трудимо се да и кроз финансирање, кроз локалну самоуправу, кроз јавне позиве за удружења која се баве производњом, а и ево слободно могу да кажем у 2020. години смо потписали преко 120 уговора са произвођачима везано за субвенције, то је финализација препознатљивог производа. Ми рецимо имамо једног од прерађивача који се бави и лиофилизацијом воћа, како чоколадираног програма, тако и саме лиофилизације по себи. На сваком сајму, да ли то било широм Европе или код нас, то је ево нескромно могу да кажем прави бум на тржишту. Управо је то оно што локална самоуправа покушава да испромовише кроз канале које имамо.
Ариљска малина је чак заштићена ознаком за географско порекло, али ако бисте са произвођачима причали на ту тему, већина би вам сигурно рекла да нам сам знак ништа не значи. Што се производње тиче било би добро да се повећа конзумација у самој Србији, тако би смо делимично могли да утичемо и на само тржиште.
Радиша Стефановић, заменик председника Општине Ариље: „Што се тиче саме производње малине у општини Ариље, просто то је опште познато, малином се у Ариљу
људи баве више деценија. Оно земљиште које је било довољно квалитетно и испуњавало услове за производњу малина оно је већ одавно попуњено, тако да кажем нема проширивања за сада. Оно што што је примарни циљ јесте да се површине које су оптималне за производњу малине покуша кроз коришћење нових технологија, саветодавних служби, заштитних средстава и ђубрива и механизације наравно, дође до што већих приноса. Наиме, није поента да ви имате огромне трошкове и да се зовете пољопривредним произвођачем са неколико хектара, а да ваши приноси буду толико минорни, да се неко запита да ли сте ви уопште у самој производњи“.
Нема сумње да је малина бренд за Ариље, а колико искоришћтен као такав сигурно је нешто око чега би се могло дебатовати.
Радиша Стефановић, заменик председника Општине Ариље: „ У временима иза нас постојала је и та идеја која је кроз неколико година спровођена. Наиме, у Ариљу у време саме сезоне бербе су се одржавали Дани малине, који су нажалост престали са одржавањем. Прошле године, 2022. године, уз подршку Министарства пољопривреде Ариље је било домаћин првог Сајма јагодастог воћа и производа географски заштићеног порекла. Зашто? Наиме, ми се налазимо у окружењу општина као што су Сјеница са млечним производима, као што је рецимо Златиборски крај са прерадом меса, као што је
Пожега са повртарском производњом и наравно, Ариље, са јагодастом производњом и просто имали смо идеју да цео регион заокружимо и понудимо на нивоу целе Србије просто производе који који су нам окосница пољопривреде.
За сада новац је и даље највећим делом усмерен на одржавање производње?
Радиша Стефановић, заменик председника Општине Ариље: „Што се производње малине тиче она је једна од окосница уопште функционисања општине као што је Ариље. Опет кажем, кроз занављање механизације, кроз нове агротехничке мере, осавремењавање свега тога и подизањем количине приноса по ару, општина Ариље учествује у набавци противградних ракета у вредности од 4 милиона динара на годишњем нивоу, осим тога кроз субвенције за прикључну механизацију. Субвенционишемо противградне стрелце и оно што што је, да кажем вредно напоменути, је да ми покушавамо да одржимо производњу малине, јер ником није у интересу да се у брдско-планинским крајевима као што је Ариље, почне разговарати о гајењу житарица. Просто ми смо воћарски крај, ми смо били надалеко познати по производњи шљиве која је нажалост због болести у раним периодима смањена производња, а јабука из ариљског краја је такође чувена.
Иначе, поменути сајам ће се и ове године одржати, рекао нам је заменик председника Стефановић, који сматра да је промоција и маркетинг оно најважније што недостаје. За сада, како смо извештавали у нашим емисијама, произвођачи би се вероватно пре сагласили да је битније да се наплати прошлогодишња малина. У сваком случају неспорно је да ми имамо квалитетан производ, али лоше приносе у просеку, лошу организованост самих произвођача, неуређено тржиште и готово занемарљиву промоцију наше малине. Пуно посла је пред свима да се то промени.
Извор: ПРВА ТВ, емисија ПЛОДОВИ, новинар Тибор Петрик
