U pirotsku poljoprivredu tokom ove godine, zahvaljujući gradskom Fondu za razvoj poljoprivrede investirano je bezmalo milion evra, tačnije 117 miliona dinara, kazao je pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu Goran Popović otvarajući ovogodišnji tradicionalni Sabor poljoprivrednika. Gradonačelnik Pirota mr Vladan Vasić u obraćanju poljoprivrednicima kazao je da Grad Pirot stoji iza poljoprivrednika i da je za Grad poljoprivreda veoma važna.
-Na istom smo zadatku i svaki vaš pojedinačni mali uspeh deo je našeg velikog uspeha. Želim da se zahvalim vama poljoprivrednim proizvođačima koji pod vedrim nebom i uz mnogo neizvesnosti radite ovaj posao. Želim da se zahvalim stručnoj službi iz Fonda za razvoj poljoprivrede što sarađuje svakodnevno sa vama, ali i Veterinarskoj klinici, Poljoprivrednoj stručnoj službi, bankama koje podržavaju poljoprivredu i svima drugima koji su uključeni u poljoprivrednu proizvodnju u našem gradu-zaključio je gradonačelnik Vasić.
Pomoćnik gradonačelnika Popović kazao je da će u narednoj godini subvencije za poljoprivrednu proizvodnju biti veće za četiri miliona dinara pa ćemo u sledećoj godini podeliti ukupno 51 milion dinara. Želim da vam čestitam jer ste uz podsticaje Gradske uprave odnosno Fonda za poljoprivredu u svoja gazdinstva investirali 117 miliona dinara, bezmalo milion evra. Spremajte se jer marta ide novi konkurs-kazao je Popović.
Pomenuti Fond u Pirotu postoji od 2003.godine. Te 2003. godine za poljoprivredu se izdvajalo simboličnih 300.000 dinara, ali su zahvaljujući razumevanju Gradske uprave i gradonačelnika, kao i upornosti stručne služne, primera radi 2018. godine, za poljoprivredu putem Fonda za poljoprivredu izdvojilo čak 58 miliona dinara. Ukupne investicije u poljoprivredu u ovoj godini, računajući i sredstva van Fonda, iznose skoro milion evra, tačnije preko 117 miliona dinara.
Izvor: https://www.pirotskevesti.rs
Njeno veličanstvo – pirotska peglana kobasica
Peglana kobasica jedan je od domaćih proizvoda koji su u poslednjih nekoliko godina doživeli pravu ekspanziju. Za veoma kratko vreme, ona se našla rame uz rame sa čuvenim pirotskim ćilimom i kačkavaljem i vinula se u svet vrhunskih suhomesnatih delikatesa. Sve su to bili razlozi da se o tajnama neobičnog ukusa ovog popularnog specijaliteta raspitamo detaljnije.
Retki meštani staroplaninskih sela kažu da su peglanu kobasicu pravili još njihovi pradedovi. Ona je uvek bila cenjen proizvod, kojim se svaki domaćin veoma rado hvalio. Prava peglana kobasica, tvrde oni, jedino može biti iz pirotskog kraja. Razlog za to je njen jedinstven, nezaboravan ukus, koji se može dobiti samo od mesa stoke napasane na staroplaninskim pašnjacima. Mnogobrojne lekovite, mirišljave i u svetu jedinstvene biljke koje rastu na ovom tlu u peglanoj kobasici će prepoznati svaki istinski poznavalac i ljubitelj kvalitetnog mesa.
Po starim tradicionalnim receptima, peglana se pravi od kombinacije tri do četiri vrste mesa, uglavnom kozjeg, ovčijeg, junećeg i ponekad konjskog. Svi začini koji se dodaju su potpuno prirodni, a glavni među njima su beli luk, tucana ili mlevena paprika, biber i so. Konzervansi, veštake boje, aditivi, arome i mirisi, kao i masnoće, loj i druge neželjene primese nešto su što u peglanoj kobasici nećete pronaći ni u tragovima. Zato se ona sa punim pravom ubraja u zdrave i eko proizvode od čistog mesa.
Procese termičke obrade i dimljenja zamenjuje sušenje na staroplaninskom vazduhu. Na optimalnoj temperaturi između -5 i +5 stepeni celzijusa, bez vlage i oštrog mraza, peglane se kao i pre mnogo godina unazad suše po tridesetak dana. Svakih nekoliko dana one se peglaju staklenim flašama ili sličnim valjkastim predmetima. Na taj način istiskuje se vazduh i vlaga, pa kobasice mogu dugo da ostanu zdrave, sočne i ukusne. Istovremeno, sa svakim peglanjem one se sve više uvijaju u oblik potkovice, pa se zato u pirotskom kraju smatraju simbolima za sreću i rado daruju dragim ljudima.
Među brojnim proizvođačima peglane kobasice u Pirotu kao jedan od najvećih izdvaja se Dalibor Tošić. On je i dobitnik mnogih nagrada i priznanja za ovaj proizvod i o peglanoj uvek govori sa mnogo ljubavi. Ona je, kaže, mnogo puta do sada imala veliki značaj za opstanak njihovog porodičnog gazdinstva i zato zaslužuje da joj se posveti puna pažnja. Tako je Dalibor odlučio da peglanu kobasicu počne da prodaje i u lepim pakovanjima, čime ona kupcima postaje još atraktivnija.
„Trenutno, ja prvi i jedini proizvodim peglanu tokom cele godine. Moja porodica i ja smo osvojili i tehnologiju sušenja u komori. Uz dodatno hlađenje, provetravanje, automatsko regulisanje nivoa vlage, temperature, strujanja vazduha i nadzora temperature 24 časa preko sms servisa uspeli smo da sačuvamo kvalitet i u kontrolisanim uslovima. Zato već nekoliko godina peglanu možemo da ponudimo tržištu 365 dana u godini“, ističe Tošić.
„Prošlog meseca podneli smo i zahtev za registraciju pogona za preradu mesa Upravi za veterinu. On će ujedno biti i prvi registrovani pogon za proizvodnju peglane kobasice. To je za nas od velikog značaja, jer trenutno teško uspevamo da proizvedemo sve veće količine koje se traže na tržištu. Sledeći korak na putu razvoja peglane kobasice verovatno će biti dozvola za izvoz. To bi već moglo da utiče i na celokupan razvoj stočarstva na Staroj planini, pa i napredak cele naše opštine“, dodaje on.
Na kraju, za slučaj da uskoro budete u prilici da sretnete njeno veličanstvo peglanu kobasicu, zapamtite još nekoliko saveta naših pirotskih domaćina. Peglana se seče oštrim nožem i to na milimetarski tanke komadiće, pod uglom od 75. Najbolje je jesti je u dobrom i veselom društvu, bez žurbe, kako bi u ustima osetili žar ukusa i otapanje mirisa Stare planine. Prijatno!
