Kраљевачка каса отворена за пољопривреднике овог краја

Аутор: draganadpetrovic
128 посета

Kада се помене Kраљево мноштво је асоцијација на задату тему, од манастира Жиче и Студенице, реке Ибар, чувеног сира и кајмака, чувеног бејби бифа, тавничких дуња, добре шљивовице, котеленичког газда Чуге и његових специјалитета, лепоте очуване природе, макар оно што вреди окусити и видети. На територији града Kраљева има укупно 72.000 хектара пољопривредног земљишта, које обрађује
око 55.000 становника који живи на селу, што је око 45% становништва. Дакле, цифре говоре да сеоско подручје које је истина прилично разуђено има дар од природе и вредне пољопривреднике чији је потенцијал у развоју велики. Ипак за даљи развој су потребна средства, она државна, европска
и локална. Град Kраљево је крајем априла позвао своје пољопривреднике да алицирају за средства овог буџета намењена њима.
Сточарство и воћарство су и даље најпрофитабилнија занимања на селу, али из године у годину и ратарство и повртарство све су застуљенији у сеоским газдинствима, као и развој сеоског туризма, које опет за собом повлачи све друге ресурсе на селу. Град Kраљево је као и претходние године из буџета издвојио 65 милиона динара за развој пољопривреде. Новац је намењен за регресирање вештачког
осемењавања уматичених крава и јуница, регрес за разне видове осигурања, камате за кредите, затим бесповратна средства за куповину стоке, садног материјала и друге радове у пољопривреди, као и посете пољопривредним сајмовима и другим манифестацијама у циљу едукације и размене
искустава са другим пољопривредницима из земље и света.

Илустрација: Драган Чорбић, председник Савета за пољопривреду града Kраљева

Ове мере су можда недовољне, али су и те како значајне, нарочито за мала газдинства која доминирају у краљевачком крају.
„Захваљујући тим мерама значајно се увећао број грла у сточарској производњи и повећан је број хектара под воћем и поврћем. Свих ових година смо стално присутни на терену и све то доприноси томе да што већи број људи остане на селу. Од 26. априла носиоци активних регистрованих
пољопривредних газдинстава са територије Kраљева, моћи ће да конкуришу за укупно 65 милиона динара, колико је из градског буџета опредељено за подстицаје пољопривреди“- каже Драган Чорбић, председник Савета за пољопривреду града Kраљева.
Од 65 милиона динара, колико је краљевачким буџетом ове године намењено пољопривреди, највећи део колача односно – 27 милиона намењен је регресирању премије осигурања и то у износу до 40% и максимално до 350.000 динара по газдинству, дакле у односу на лане нешто мање. Ралог је кажу из Управе реалне природе. Наиме, према речима председника Савета за пољопривреду Града Kраљева Драгана Чорбића, локална самоуправа из године у годину издваја све више средстава за развој пољопривреде. Он је истакао да, мимо субвенција Владе Србије од 40 одсто, Град Kраљево
трошак осигурања субвенционише са 50 одсто, што значи да пољопривредник издваја свега 10 одсто цене осигурања.
„Kада смо почели, 30 до 40 пољопривредника је то користило, а од 2014. године смо, као Град, почели с промоцијом и наши пољопривредници су увидели значај осигурања. Прошлегодине укупан број осигураних пољопривредника био 490. Раније је град суфинансирао половина премије сигурања, али
смо морали тај проценат да смањимо. Иде добро тај део са осигурањем, али троше се значајна средства. Ми смо хтели да и даље повећавамо број корисника осигурања и сматрам да смо у томе успели јер је сваке године за ову меру све више пољопривредника заинтересовано, тако да нам за ту намену треба све више средстава.“ – појашњава Чорбић.

Илустрација: Познати по узгоју тавничких дуња

Друга највећа ставка у локалном пољопривредном буџету су инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, за шта је планирано 23,9 милиона динара. У овом делу биће суфинансирани пројекти у износу од 45 одсто, а то могу бити улагања у приплодна грла млечних
раса, раса говеда или свиња које дају квалитетно месо, засаде воћа, поврћа, грожђа, цвећа, житарица, или пчеларство. Бесповратна средства у просеку износе 45% вредности инвестиције, али проценат је, према критеријумима које је одредило Министарство пољопривреде, различит у брдскопланинским и нижим плоднијим подручјима.
Преко конкурса прошле године у Kраљеву је 136 корисника добило бесповратна средства. Kраљево је територијално, по својој површини највећи град у Србији и сходно томе али и броју од око 9 хиљада регистрованих газдинстава свакако требало издвајати више средстава за област пољопривреде јер
на селу живи 45% становника града на Ибру. Поређења ради најудаљеније село Бзовик где се узгаја одличан рудњански кромпир, хељда и млечна мрс далеко је 92 км од центра града.
Пар година та средства су износила 90 милиона динара. У почетку је смањење ових средстава правдано мањим интересовањем пољопривредника на јавне позиве локалног карактера. Но било је свакојаких ситуација, незадовољстава и деобе. Данас тврде, градски оци, ни по бабу, ни по стричевима.
„Ту смо као што знате смањили још прошле године износ на 200 хиљададинара по кориснику на конкурсу, како би што више наших пољопривредника добило средства. Трудићемо се да добијемо више средстава из буџета да би поново вратили лимит на 300 хиљада, међутим због свих тренутних дешавања сада то није могуће. Такође, предвиђено је и милион динара за промотивне активности: организацију сајмова или неке друге едукације, док је за средства за регресирање вештачког
осемењавања уматичених крава и јуница опредељено девет милиона динара“ – каже Чорбић.

Илустрација: Предност имају млади пољопривредници

На конкурсима који трају од априла до новембра предност се даје младим пољопривредницима, женама носиоцима регистрованог пољопривредног газдинства и домаћинствима која имају више чланова. Предност такође имају и они пољопривредници који први пут конкуришу, да би се избегле
раније појаве да подстицаје добијају исти људи.
Са циљем да се онемогући да се стално исти власници пољопривредних газдинстава пријављују на конкурс и добијају средства, пре две године су одређени критеријуми за бодовање, па осим општих критеријума и специфичних за одређену грану пољопривреде, од тада постоје и додатни
критеријуми по којима највише стимулативних бодова – 30 добија подносилац захтева који до сада није добијао ова средства, а још по 20 бодова и млађи од 40 година и они који имају завршен ИВ степен итд.
„Услови су остали потуно исти као прошле године, важно је да живите у месту где се налази ваше пољопривредно газдинство или да живите на селу, да имате мање од 40 година, а додатне поене добијате уколико имате четврти степен средње стручне спреме или више од тога.Сматрали смо да
образовани млади људи имају и већу могућност да оваладају знањима која су им неопходна како би обрађивали земљу, односно како би применили нове агротехничке мере. Жене такође, као носиоци газдинтва имају додатне поене. Мислим да смо на овај начин, још пре две године, такозваним системом бодовања решили проблем којим је неки пољопривредник могао више пута да добије новчана средства, а неко ко се први пут пријави на конкурс да их уопште не добије. Сви
пољопривредници могу да конкуришу, али онај који први пут конкурише, у старту има 30 бодова, тако да је одмах у предности. Kад помињемо бодовну листу, пољопривредници млађи од 40 година имају 20 бодова, баш као и они који живе и раде на селу и имају бар четврти степен стручне спреме. Дакле,
на овај начин смо решили проблем и стварања великих гужви на шалтерима градске управе. Све, све је исто, понављам што се тиче конкурса. Што се тиче средстава већ сам нагласио да смо морали сходно интересовању пољопривредника, да умањимо средства по корисниуку, за инвестиције и проценат
учешћа премије осигурања!“ истиче Драган Чорбић.

Илустрација: Подршка и за развој сеоског туризма

За сеоски туризам, градска каса такође сваке године издваја средства, од око 8 милиона динара, независно од буџета намењеног пољопривреди, тако да збирно можда треба ипак вратити буџет који би намирио апетите малих пољопривредника, овог краја.
Да подсетимо рок за подношење захтева за Програм подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја за 2021. годину који се односи на регрес за репродуктивни материјал (вештачко осемењавање) и осигурање усева, плодова вишегодишњих засада, расадника и
животиња са пратећом документацијом трајаће од 26. априла све до 19.новембра ове године на шалтеру број 5 Градске управе.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар