Шта риволвинг финансирање значи за пољопривреднике?

507

Државна издвајања за пољопривреду расту из године у годину и за само четири године већа су за педесет одсто. Прошле године покренуто као пилот-пројекат, риволвинг финансирање показало се успешним, посебно као модел за индивидуална газдинства којима су потребна мања средства. Први корисници већ враћају бескаматне позајмице и Фонд се пуни за нове кориснике.Сем надморске висине, чистог ваздуха и нетакнуте природе, за пчелара Драгана Колаковића остало није баш идеално. Приходи су скромни, а улагања у проширење пчелињих друштава велика, па за друго не преостаје.Због тога му позајмица, коју је добио преко пројекта Фондације „Ана и Владе Дивац“ Општине Чајетина и уз подршку УСАИД-овог пројекта за конкурентну привреду, много значи.

„Пре сам радио ручном врцаљком, па када радите ви морате да окрећете рамове, то је већ изгубљено време, треба много људи да послужује. Захваљујући овој донацији, ја сам поручио један сто за отварање, центрифугу која има 24 рама радијална у којој се не окрећу рамови“, каже Колаковић.

Позајмице су већином 200.000 динара, а највише су искоришћене за куповину стоке и противградних мрежа за малине.

„Новац се у виду подстицаја даје пољопривредницима који имају обавезу да у року од три године без икакве камате ова средства врате у фонд како би други пољопривредници из те општине могли да користе ова средства“, истиче Урош Делић из Фондације „Ана и Влада Дивац“.

Катарина Мурић из Златиборског „Еко аграра“ напомиње да ће та средства ове године бити искоришћена на сличан начин.

„Ми још нисмо одлучили стриктно да ли ће те инвестиције бити везане за биљну или за животињску производњу или ће бити као прошле године мешовито, како је коме требало“, изјавила је Мурићева.

Пољопривредници могу да конкуришу и за друга подстицајна средства, као што су субвенције општине које су бесповратне, чиме аутоматски умањују износ који треба да врате у фонд.

„Очекујемо да у наредним годинама свака општина додатно повећава средства у том фонду. Такође, ствара се могућност да и неки други донатори уколико желе могу да уложе у тај фонд и да знају да ће на један транспарентан начин та средства отићи за једну врло добру намеру, намену и за повећање конкурентности пољопривреде у тој општини“, истиче Мирослава Панић из УСАИД-овог пројекта за конкурентну привреду.

После Чајетине, у пројекат се укључују и Врање, Сврљиг и Пријепоље, а чим се уговори потпишу у јуну, пољопривредницима тих општина на располагању ће бити више од десет милиона динара.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4389110/poljoprivreda-rivolving-finansiranje.html