Србија има већи потенцијал у производњи и извозу ракије него вина

Аутор: draganadpetrovic
42 посета

Ракија у српској традицији и конзумирању алкохолних пића заузима посебно место, а последњих година освојила је и европска, као и поједина тржишта широм света.

Према подацима бонитетне куће CompanyWall, у Србији под шифром делатности Дестилација, пречишћавање и мешање пића укупно послује 683 фирми. Оне су у 2022. години оствариле добит од 736.346.000 динара, што представља пад у односу на годину дана раније када је премашено милијарду динара (1.001.797.000).

О овој делатности разговарали смо са Марком Алексићем, власником дестилерије Алексић Први из Губеревца, који каже да су ову породичну фирму у којој сви раде основали пре 25 година.

„Наша дестилерија налази се у срцу Шумадије, у селу Губеревац. Бавимо се производњом премиум природних воћних ракија, а ракија од шљиве је наш примарни производ. Имамо воћњак од 12 хектара, где гајимо седам сорти шљива – три аутохтоне и четири чачанске. Наравно, производимо и ракију од крушке виљамовке и дуње. Тренутна ситуација у нашој делатности је добра, препознат је квалитет српских ракија јер су оне природне и праве се од воћа које је у пуној зрелости, односно првој класи. Странцима је то чудно, те нас питају ’зашто правите ракије од врхунског воћа које је за конзумацију’ – а ми им одговарамо да су то ракије врхунског квалитета, и када пробају сложе се да смо у праву“, каже Алексић.

Илустрација: Странци су све више одушевљени српском ракијом

Наш саговорник не крије да су задовољни пословним резултатима. Извозе око 70 одсто производње, а 30 одсто покрива домаће тржиште – Београд, Краљево, Крагујевац… Баве се и „ракијским туризмом“, имају ресторан, апартмане за издавање, раде ракијске туре где долазе странци, али и наши људи.

„Странци су све више одушевљени ракијама. Последњих година наше ракије су познате у целом свету, а ми извозимо у САД, Европску унију, Аустралију, наравно и у земље окружења. Србија има већи потенцијал у производњи ракија него вина. Наиме, вина су заступљена у целом свету, а најбоља ракија се производи на Балкану, у Србији, прецизније у Шумадији. Тако је јер овде када шљива процвета цело село је бело од њених цветова. Од других нас одвајају аутохтоне врста шљива којих има у Гружанском крају, црвена ранка и пожегача, оне дају лепу мирисну ноту ракији од шљива која је по томе препознатљива на тржишту“.

Проблем у Србији је што има доста нерегистрованих произвођача, а наш саговорник каже да за своје потребе свако може да пече ракију, али да је производи и пушта у промет – то је недопустиво.

„За веће количине ’меке’ ракије пољопривредна газдинства могу склопити сарадњу са неком дестилеријом, те да она настави даљи пласман уз контролу квалитета и плаћање акциза и пореза. Постоји много нерегистрованих произвођача, људи који нису едуковани, и они праве штету комплетној нашој струци. Нелегални токови ракије морају да се сузбију, али имамо мање инспектора на терену који контролишу нелегалне токове, односно продају на црно. Те ракије морају да прођу здравствену контролу, јер у супротном свашта може да се деси, сећамо се ’зозоваче’“ истиче Алексић.

Власник ове дестилерије наводи да млади технолози раде на унапређењу производње ракије, те да они прате трендове, али се ипак држе традиционалних метода прављења овог пића.

„За разлику од хране, код производње ракије новине нису превише пожељне. Зна се да права ракија од шљива треба да одлежи у бурадима од храста, и то не било ког, него од храста китњака. Храст треба да одлежи и прође сва годишња доба минимум три године, онда је погодан да се од њега направи буре у коме ће одлежавати ракија“, истиче Алексић.

Илустрација: Најбоља ракија производи се у Шумадији

Ова фирма има у плану да повећа производњу јер, како кажу, држава даје субвенције за проширење погона и подрума, као и за нове засаде воћа.

„Наша ракија има заштићену географску ознаку, у процедури смо добијања географског порекла као Гружанска нит/Шумадијска шљивовица, а то значи да имамо строго контролисану производњу коју проверава Југоинспект Београд. Ознаку географског порекла имају само четири дестилерије и све су из Шумадије. Добитници смо и награде као апсолутни шампиони за најбољу ракију од шљиве у Србији сајму Wine vision/Open Balkan“, истиче Марко Алексић.

Ова фирма је у 2022. години остварила добит од 20.741.000 динара, и повећала укупне приходе на више од 60 милиона динара (61.461.000).

Према оствареној добити у 2022. години, на првом месту у овој делатности је чувени Рубин из Крушевца са 170.936.000 динара, а следе Вино Тиса из Суботице са 130.163.000 динара и Глобал доо из Ужица са 62.290.000 динара.

Укупни приходи свих фирми из ове делатности увећани су у 2022. години и износили су 12.139.464.000 у односу на 11.417.491.000 динара у 2021.

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/stranci-sve-vise-odusevljeni-rakijom-iz-srbije/

Srodni tekstovi

Оставите коментар