Проф. др Јонел Субић стручњак за економику пољопривреде: Без управљања трошковима нема улагања и зараде

Аутор: draganadpetrovic
93 посета

Институт за економику пољопривреде у Београду једна је најстаријих и најугледнијих научно- истраживачких организација у сектору пољопривреде у Србији. Током 72 године постојања стручњаци овог Института континуирано прате економске проблеме аграра, анализирају их и дају предлоге за успешан развој овог важног сектора националне економије. Један од водећих људи ове институције је проф. др Јонел Субић научни саветник и директор научно-истраживачког сектора Института за економику пољопривреде у Београду.
Просечна старост српских пољопривредника је 65 година. Да ли су и колико они спремни да се баве анализом успешности производње?

  • Истраживања која спроводи Институт за економику пољопривреде у Београду показују да године нису проблем када се инвестициона одлука доноси на основу анализе стања и реалних могућности проширења асортимана и капацитета производње. Без обзира на године, наши пољопривредници су свесни чињенице да нема успешне производње без анализе трошкова, планираног приноса и очекиване тржишне цене. Свакако, важан сегмент успешности пословања су ризик и неизвесност, као и степен финансијске зависности од субвенција, премија и других видова подршке.
    Да ли вам се обраћају млади пољопривредници и шта је по вама успешан бизнис план за бављење аграром?
  • Данас, млади пољопривредници су жељни нових знања и траже што бржи приступ информацијама које ће им омогућити раст конкурентности производње, сигуран пласман производа и висок и
    стабилан доходак. Свакако, предуслов је бизнис план и то не само његова израда већ и примена. Успешан бизнис план треба да представља инструмент одлучивања који садржи елементе једне пословне идеје коју намерава да реализује, у нашем случају млад пољопривредник. Употреба бизнис плана служи да континуирано прате, коригују и унапређују процесе у свом пословању, да проширују производне капацитете, остварују нове пословне подухвате, односно да побољшају успешност целокупног пословања. Осим тога, бизнис план користи потенцијалним зајмодавцима (банкама, фондовима, међународним инвестиционим организацијама…) као кључна оцена на основу које се доноси одлука о инвестирању у конкретну пословну идеју и, на крају, одлука о одобравању средстава за финансирање (кредитирање) предвиђене пословне идеје. Сходно томе, један успешан бизнис план треба да садржи податке о пољопривредном газдинству, тржишне аспекте, податке о инвестицији, финансијски план, оцену ефеката пројекта, закључну оцену о пројекту и верификацију инвестиционе анализе.
    Стандард квалитета и безбедност хране је основа за успешну пољопривредну производњу, колико се ови стандарди данас спроводе у пракси код нас?
  • Када је примарна пољопривредна производња у питању, најзаступљенији и најпознатији стандард је ГЛОБАЛ ГАП (стандард добре пољопривредне праксе). Овај стандард највише
    уводе домаћи произвођачи свежег воћа (боровница, малина, шљива, вишња) и поврћа (кукуруз шећерац, грашак, парадајз, шаргарепа, лубенице…), који пласирају своје производе на тржиште ЕУ. Сертификација може бити појединачна (регистровано пољопривредно газдинство) и групна (задруга, хладњача). Према стандарду ГЛОБАЛ ГАП, процес сертификације пољопривредне производње у Србији је почео 2013. када је било укупно 67 сертификованих произвођача. У 2019. години је било укупно 1.002 сертификована произвођача од чега је само један у сектору сточарске производње.
    Дигитализација у пољопривреди је у пуном замаху у свету. Каква је ситуација у Србији?
  • Ми се данас у Србији готово свакодневно сусрећемо са тематиком дигитализације, роботизације и аутоматизације на нашим њивама, сточарским фармама, у складишним и прерадним
    капацитетима. Млади пољопривредници су веома знатижељни и са оптимизмом прихватају нова знања и могућности њихове примене зарад унапређења процеса производње и прераде, раста економичности и профитабилности производње.
    Која је по вашем мишљењу данас најисплативија грана пољопривреде у Србији?
  • По мом мишљењу, свака грана пољопривреде у Србији може и треба да буде исплатива. То значи да наши пољопривредници морају да воде рачуна шта и где производе, коме је њихов производ намењен и где ће га продати, да ли раде сами или су удружени у задруге или неки други вид интересног повезивања. Сматрам да је свака грана пољопривреде у којој је производња заснована на технологијама паметне пољопривреде (управљање информационим системима, прецизна пољопривреда и пољопривредна аутоматизација и роботика) исплативија у односу на грану чија производња има класичан (конвенционалан) приступ.
    Који савет ви као изузетан стручњак можете дати нашим пољопривредницима?
  • Укратко, мој савет је да, поред циља да имају високе приносе, воде рачуна о висини зараде коју остваре по уложеној новчаној јединици. Другим речима, управљање трошковима треба и мора да буде приоритет у њиховом пословању, јер без позитивног
    економског резултата нема зараде, као ни нових улагања.
    Какву сарадњу има ваш Институт са саветодавним пољопривредним службама у Србији и шта бисте ви променили?
  • Захваљујући, пре свега, пројектима које финансира Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Институт за економику пољопривреде у партнерству са Пољопривредним саветодавним и стручним службама је успешно реализовало већи број пројеката
    из области унапређења система креирања и преноса знања кроз развој техничко-технолошких, примењених, развојних и иновативних пројеката у пољопривреди и руралном развоју. Одржан је већи број едукативних радионица за пољопривредне произвођаче и саветодавце, постављени су огледи за примену нових чистих технологија у аграру (коришћење обновљивих извора енергије: сунца, ветра и воде), израђена је софтверска апликација за израду бизнис плана у свакој области пољопривредне производње, као и апликација за израду аналитичких калкулација на бази варијабилних трошкова, израђени су инвестициони модели производње и прераде у секторима меса, млека, воћа и поврћа. Свакако, могућности за унапређење сарадње има, а једна од њих је трансфер знања и перманентна едукација саветодаваца из области економике пољопривреде (теорије трошкова, економске ефективности инвестиција, тржишта, маркетинга, колсантинга, осигурања и сл.)
  • Извор: Агробизнис магазин
0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар