ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ су последњих година омиљена клијентела банкарима. Из месеца у месец бележи се константан пораст издатих кредита баш овој групи дужника, а на сајтовима банака може се видети широка лепеза разноврсних понуда.То, кажу стручњаци, не треба да чуди, нарочито од када ресорно министарство субвенционише камате, па газдама остаје да плате свега један до три одсто. Банкари су то уочили као згодно поље за повећање броја клијената.
Максималан износ који могу да добију пољопривредници и предузетници је шест милиона, а компаније и земљорадничке задруге могу да траже чак три пута више.
Да пољопривредници све више позајмљују потврдили су нам и у Удружењу банака Србије, који прате ове бројке. За мање од пет година, повећан је број ових кредита за око 13.000, а број клијената који су их узели, за више од 10.000. Од 2017. године разних аграрних зајмова више је за чак 20 одсто.
- Код пољопривредних кредита запажен је континуиран раст у последњих пет година и то по свим критеријумима – по броју издатих позајмица, броју корисника и укупној вредности зајмова – објашњавају у УБС. – У 2017. години било је регистровано 61.649 пољопривредних кредита, да би у мају ове године тај број стигао до 74.267. У истом периоду повећан је и број корисника, са 43.024 на више од 50.000.
Износ остатка дуга по пољопривредним кредитима у 2017. години износио је 55 милијарди динара и повећан је за 38 одсто, на готово 77 милијарди у мају ове године.
Према речима Биљане Петровић, директорке Управе за аграрна плаћања, каматна стопа зависи од намене кредита, рочности, старости клијената, да ли ради у отежаним условима, као и пола. Жене имају право на један одсто камате, за кредите до три године. На кредите од 37 до 60 месеци камата је три одсто.
- Зајам се може узети за набавку репроматеријала, куповину механизације, грла за тов или приплодну стоку – објашњава Петровић. – Пољопривредници могу да купе противградну мрежу за аграрне системе и сви кредити се исплаћују по профактурама. Могу да их користе и ако набављају механизацију или опрему, за шта касније подносе захтев за подстицај. На тај начин проћи ће још повољније. Изузетно су занимљиви банкама, јер имају најуреднију историју. Од када постоје кредити са субвенционисаном каматном стопом, за пољопривреднике, друге аграрне мало ко тражи.
ГОТОВО ПОЛОВИНА КРЕДИТА ЗА СЕМЕ
ТОКОМ 2020. корона године, око 83 одсто аграрна кредита била су за ликвидност. Прошле године исплаћен је 12.741 кредит са субвенционисаном каматном стопом. Како нам је испричала Петровићева, у 2019. години одобрена су 5.382 кредита, у износу од 8,2 милијарди динара. Од укупно исплаћене суме, 40 одсто су били кредити за семе и садни материјал, 31 за машине и опрему, а 25 одсто за сточни фонд.
СУБВЕНЦИЈА 1,4 МИЛИЈАРДЕ
ЛАНЕ је банкама исплаћено 17 милијарди динара свих кредита, с тим да су прошле године пољопривредници могли да користе и кредит за ликвидност, до три милиона, без профактура, јер је била тешка ситуација због пандемије – каже Петровићева. – Ресорно министарство је прошле године субвенционисало укупно 1,4 милијарде динара за камате.
Извор: https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/1010387/bankari-rado-daju-agrarne-kredite-maksimalan-iznos-sest-miliona-preduzetnike
