У Европској унији је у 2020. години било 9,1 милион пољопривредних газдинстава. Ово је за 37 одсто или 5,3 милиона мање него у 2005, процене су Европског завода за статистику (Евростат).
Према тим подацима, било је 2,6 милиона мање мешовитих пољопривредних газдинстава, 1,6 милиона оних специјализованих за сточарство, као и 0,9 милиона мање газдинстава за узгој усева.Половина коришћене пољопривредне површине земаља Европске уније или 52 одсто, налазила се на фармама специјализованим за усеве. Једна трећина или 33 процента припадала је сточарским, а остатак од 15 одсто мешовитој производњи. У многим источноевропским земљама уочен је велики број ратарских имања.
У Бугарској (73 одсто), Мађарској (72) и Румунији (67). Слично је и у медитеранским земљама попут Грчке (74 одсто), Малте (63) и Хрватске (61). Ово је често указивало на повољне услове за узгој појединих врста житарица, воћа и маслина. Сточарске фарме биле су заступљеније у неколико земаља северозападне Европе, као што су Луксембург (82 процента свих фарми), Ирска (79) и Холандија (58).
Илустрација: Највише газдинстава угашено је у Бугарској
Каква је ситуација у Србији прецизније ћемо знати после пописа пољопривреде који ће бити обављен од 1. октобра до 15. децембра ове године. Организоваће га и спровести Републички завод за статистику, уз подршку Европске уније, а у оквиру пројекта ИПА 2018. Много тога могло би да буде јасније и пре захваљујући електронској евиденцији пољопривредних газдинстава е-аграр”, која је у формирању. Према ранијим најавама, пописом ће бити обухваћена сва породична пољопривредна газдинства, као и она у власништву предузетника и правних лица. У Републици Србији, према попису из 2012. била су 631.552 пољопривредна газдинства, при чему је највише било регистровано у регионима Шумадије и западне Србије.
Резултати анкете о структури пољопривредних газдинстава из 2018. показали су да је тада било регистровано 569.310 газдинстава или за 9,9 одсто мање у односу на попис 2012. године. Површина коришћеног пољопривредног земљишта износила је 3.476.788 хектара што је 1,1 проценат више у поређењу са претходним пописом. Највећи раст био је у регионима јужне и источне Србије. Како је „Политика” тада известила, просечна величина ораница и башта била је 4,5 хектара, што је 13,5 одсто већа површина по газдинству него седам година раније. Највећи пораст величине газдинстава забележен је у Средњобанатском округу.
Илустрација: Каква је ситуација у Србији прецизније ће се знати после пописа пољопривредних газдинстава
Мање од два хектара обрађивала су 217.682 газдинства. Од 10 газдинстава, осам се бавило сточарством што је непромењена ситуација у односу на раније. Највећи број оних који се баве сточарством живело је у Мачванској области.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/548028/poljoprivredna-gazdinstva-eu
ФОТО: Pixabay
