Београд, 31. мај 2022. – За израду софтвера, прибављање консултантских или архитектонских услуга, избор понуђача према најнижој цени није најбоље решење и не може бити пресудни критеријум, а ипак у претходном периоду наручиоци су гледали само цену у чак 93% ових јавних набавки, саопштио је НАЛЕД на радионици са медијима о важности веће примене критеријума квалитета односно избору економски најповољније понуде.
Према мишљењу НАЛЕД-а, потребно је да наручиоци при планирању набавке истраже тржиште ради бољег састављања техничких спецификација, прецизније наводе предмет набавке и пажљиво одаберу додатне услове за учешће, како би подстакли конкуренцију, уместо да је ограниче. Иако је за критеријуме квалитета чуло 87% наручилаца, користи их тек трећина што указује на потребу за обукама како би их доследно и успешно примењивали.
Илустрација: Никола Комшић, координатор за регулаторну реформу у НАЛЕД-у
– Од почетка примене новог Закона о јавним набавкама повећала се конкуренција и на примеру набавки архитектонских услуга видимо да је удео поступака са једном или две понуде смањен са 83% на 69%, али је то и даље висок проценат и цена и даље остаје главни критеријум за доделу уговора у чак 95% случајева. Са више понуда имамо већу конкуренцију, а са више критеријума бољи квалитет јер најнижа цена често може довести до додатних трошкова – рекао је Никола Комшић, координатор за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.
У анализи више стотина набавки, посебно код програмерских услуга уочена је велика употреба преговарачког поступка без објављивања јавног позива, критеријуми су ограничавали конкуренцију и неретко нису одговарали спецификацији. Индикативно је и да су у две трећине анализираних поступака, процењена и уговорена вредност биле идентичне. Просечан број понуда у овим набавкама био је 1,12 док је цена била одлучујући фактор у 96% случајева.
Илустрација:Радионица са медијима – ефективне јавне набавке
Слична ситуација уочена је и у набавци консултантских услуга (превођење, саветовање, припрема и назор пројеката) где је критеријум квалитета био коришћен у мање од 10% поступака, а број понуда по набавци испод републичког просека од 2,5. У овим набавкама уочени су и примери ограничавајућих услова – да понуђач за превођење има уговоре са 10 судских тумача за сваки од 10 различитих језика или да понуђач има најмање 10 адвоката од којих је бар двоје у претходних пет година саветовало јавног партнера, који је развијао пројекат изградње јавне гараже.
Анализе стања јавних набавки у три области израђене су у оквиру пројекта „Ефективне јавне набавке у служби економског раста“. Пројекат спроводи НАЛЕД, уз подршку Шведске агенције за међународни развој ((Sida).Циљеви пројекта су и промоција веће примене „зелених“ и социјалних критеријума у јавним набавкама, као и подршка унапређењу система кроз израду мобилне апликације за набавке, eLearning платформе и регистра понуђача.
– Србија упоредо треба да решава све слабости у систему набавки. Приоритет је да се отвори надметање за све радове, добра и услуге који се плаћају јавним новцем, што тренутно није случај. Једнако је битно да наручиоци добију услуге и добра одговарајућег квалитета. Као што свако од нас када наручује нешто за себе брижљиво вага између цене и квалитета, то треба да чине и наручиоци из јавног сектора. Свесни смо да то није лако и у оквиру пројекта смо покушали да им помогнемо кроз конкретне савете за припрему конкурсне документације и упутства за вредновање понуда – изјавио је Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, која је партнер на пројекту.
У Словенији се годишње обави више од 15.000 поступака, у вредности већој од шест милијарди евра (више од 12% БДП-а) и да је важно да држава вешто управља потрошњом, али и да негује стратешке елементе набавки.
Илустрација: Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија
– Кључ успешне набавке су транспарентан систем, професионални јавни службеници и дигитално окружење које се мора ослањати на фер тржиште, доступно свима. Наше истраживање је показало да свака додатна понуда у просеку може да снизи цену за око 4%. У процесу смо развоја ИТ решења не само за транспарентне јавне уговоре, вец́ и за ажурну потрошњу на те уговоре, која ће бити доступна јавности. Али, поред све ове транспарентности, важно је да имамо и независне институције и механизме контроле – рекао је Сашо Матас, директор Агенције за јавне набавке у Словенији.
Илустрација: Сашо Матас, директор Агенције за јавне набавке у Словенији
Извор: Агробизнис магазин
