На Београдском сајму је данас почео 5. Међународни сајам воћарства, повртарства и виноградарства „Агро Белграде 2024.“.
Током три дана Сајма представља се више од 500 произвођача свежег и прерађеног воћа и поврћа из Србије и других земаља Југоисточне Европе, а и светске компаније за производњу машина и опреме.
Министарка пољопривреде, водопривреде и шумарства Србије Јелена Танасковић је отворила сајам и представила планове за ову годину.
Навела је да се у Србији дошли до тог да се трошкови производње пшенице који су 2012. године покривани субвеницијама 16 одсто, ове године покривају с 46 одсто, кукуруз и сунцокрет ће се са 50 одсто
У сточарству које је стратешка грана, рекла је да се жели да се у наредне четири године повећа сточни фонд и да добије место какво је имало пре 15 и 20 година додала је да у млечном говедарству субвенције у овој години покривају 74 одсто трошкова.
Танасковић је истакла да будући пољопривредници не треба да имају дилеме, јер Србија има транспарентан приступ пољопривредним произвођачима и предвидивост и да држава, по њеним речима, даје „историјски и рекордно никада више“.
„Ако пођете од буџета, од свих кредитних линија које се не виде у том износу буџета од 119 милијарди динара за ову годину, од укупно 600 милиона евра који ће завршити у пољопривредном сектору до 2027. године и свих других пројеката попут конкурентне пољопривреде и онога што тек спремамо нашим пољоприведницима, то доводи нашу пољопривреду на конкурентан ниво, то треба да нас издвоји испред других и то је оно што можемо да понудимо Европи и свету“, рекла је она.
Министарка је истакла значај потписивања уговора о заједничкој трговини са Кином и додала да ове године када уговор ступи на снагу, „наша јабука, шљива, вишња, бресква, лубеница, свињско месо, газирана и негазирана вода ће с нула прецената царине улазити у Кину“.
Танасковић је рекла да субвенције могу из године у годину да буду „само“ веће и да ће се трудити да оне прате раст трошкова да не би пољопривредници долазили у дисбалансе, већ да их држе на нивоу који је постављен као циљ 2024.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе Владимир Јоковић је рекао да у Црној Гори желе да развијају пољопривреду и да имају што бољу сарадњу са Србијом у свим областима, али посебно у пољопривреди.
„Данас су дошли и наши излагачи из Црне Горе, заједно уз помоћ Привредне коморе Црне Горе и Министарства и задовољство нам је да се и наша пољопоривреда која је стратешка грана у развоју наше земље, представи овде, јер имамо велике могућности да се развијамо и да извозимо у регион“, казао је Јоковић.
Пољопривредна производња, како је рекао, има важну улогу у привреди Црне Горе, са значајним учешћем у бруто домаћем производу, укључујући шумарство и рибарство.
Сектори пољопривреде и туризма су развојни и економски приоритети Владе Црне Горе, а сточарство, с обзиром на конфигурацију терена, доминантна грану пољоприврде – њиме се бави њавећи број сеоских газдинстава.
На Сајму је речено и да је пољопривреда Републике Српске (РС) са преко 800.000 хектара обрадиве површине, односно 0,7 хектара по глави становника, по доступности пољопривредног земљишта на нивоу просека европских земаља.
Пољопривредници у том подручју, како је наведено, имају на располагању знатне површине незагађеног и плодног земљишта и изворе чисте воде, а и да је чист ваздух основа за производњу органске хране.
„Сама чињеница да нас је данас овде преко 40 излагача, заједно с Привредном комором РС, говори колико смо опредељени и желимо да преко Србије са свима вама направимо добру сарадњу и да вам кажамо да једна мала, али великог срца РС има константна издвајања за пољопривредну производњу“, рекао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саво Минић.
Додао је да за капиталне инвестиције РС има фиксна давања, а да пољопривредна производња у РС има примат.
„Ко има енергију и храну, он је суверен, може да управља својим ресурсима и има могућност да води озбиљну аграрну политику“, рекао је Минић и додао да се нада искреној сарадњи са свима који су данас излагачи на Сајму.
Амбасадор САД-а у Србији Кристофер Хил је истакао да „пољопривреда не познаје границе“.
„Поносни смо што је Влада САД преко Америчке агенције за међународни развој, била у могућности да допринесе даљој модернизацији српског пољопривредног сектора, као и што је УСАИД допринео оснивању управо овог сајма пре пет година“, казао је Хил и додао да подржавају све регионалне иницијативе које раде на интеграцији, посебно „Отворени Балкан“.
Секретар за пољопривреду Града Београда Саво Павичић истакао је да има много простора за напредак у пољопривреди, како органској, тако и конвенционалној.
„Преко 500 милиона динара ћемо уложити у мала газдинства, а значајан део у воћарство и повртарство“, рекао је Павичић и додао да у последњих пет година с Пољопривредним факултетом организују бесплатну обуку за све пољопривреднике с територије Београда.
Други дан Сајма, петак, резервисан је за унапред заказане пословне састанке 90 домаћих и регионалних фирми и око 20 купаца из Србије, региона, као и из Велике Британије, Канаде, Пољске, Румуније, Индије.
„Агро Белграде 2024“ се организује уз подршку Пројекта „Велика мала привреда“ који финансира УСАИД, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије, Секретаријата за пољопривреду града Београда и Привредне Коморе Србије. Сајам траје до суботе, 27. јануара.
Извор: Данас
