Урбана пољопривреда све популарнија у Београду

Аутор: draganadpetrovic
56 посета

Некада су Београђани с подозрењем гледали дошљаке који поред зграде засаде лук, першун, парадајз. Али времена су се променила. Не постоје више само у великим светским метрополама, већ и код нас – градске баштенске заједнице. У Београду их има на чак 100 хектара, али нису законски регулисане.

Живи у Београду, а има свој воћњак у Кошутњаку. Срђан Сталетовић има чак и кошнице па и свој мед.
„Ја сам овде можда међу млађима и тако иначе по препоруци једног пријатеља који је рекао да има ту једна парцела коју сам ја за ових пар година исто потрудио се да доведем овако како сада видите. Иначе је ту била онако џунгла да кажем. Неуређено тотално. Ја сам се мало потрудио. Будући да ми је близу дођем онако у току дана, пре свега, обиђем пчеле, дођем на пет-десет минута“, објашњава Срђан Сталетовић.

Илустрација: Урбано пчеларство све популарније/ Фото: Pixabay

„Град Београд има велики потенцијал имамо пуно отворених површина које нису приведене намени, које су или закоровљене или нажалост постају неке мини-депоније. Такви простори би могли да се определе за баште у близини неких насеља као што је овде“, наглашава Сабина Керић, координатор пројекта „Еконаут“.

Баштенске заједнице, дакле постоје и то на око 100 хектара у Београду. Међутим, они који на њима гаје воће или поврће немају дозволе власника тог земљишта или Града. То су углавном парцеле које нису биле приведене намени – на Новом Београду, Великом ратном острву, у Сланцима.
Тешко до дозвола за урбану пољопривреду

Међутим, кад се већ нешто засади, треба и воде за наводњавање, треба проверити квалитет земљишта, а није лако улагати, кад се дозвола за коришћење тог земљишта тешко добија.

„Требало би само видети на који начин то правно уредити, ово земљиште где се ми сада налазимо јесте нека врста грађевинског земљишта, али опет би могло да буде коришћено као нека врста те урбане пољопривреде уз одређене дозволе и процедуре“, напомиње Сабина Керић.

Илустрација: Урбане баште имају дугу традицију у Европи/ Фото: Pixabay

У појединим европским градовима, баштенске заједнице постоје дуже од једног века. Осим што нешто гаје, ту се људи и друже, и то свих узраста. Било би добро да те баштенске заједнице и код нас оживе. „Еконаут“ је, уз подршку Европске уније и грађана, поднео Граду и градском урбанисти захтев за сарадњу и чекају одговор.

Извор:https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2950/priroda/4549556/beogradske-bastenske-zajednice.html

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар