Пољопривредници у ЕУ упозоравају на питање сигурности хране широм блока након што је украјинска влада увела извозне дозволе за кључне прехрамбене производе, укључујући пшеницу, кукуруз, живинско месо и сунцокретово уље. Европски пољопривредници указују и на питања сигурности хране и одрживости а у Бриселу сматрају да те две димензије могу да иду заједно.
Одлуком украјинске владе, објављеном 6. марта, прецизира се да је увођење нултих квота за извоз проширено и на кукуруз, овас, хељду, просо, шећер и со за људску потрошњу који подлежу дозволама у 2022.
Премијер Денис Шмигал рекао је да је влада одлучила да ограничи извоз „социјално“ важних производа и сировина од којих се производе, пренела је украјинска новинска агенција Интерфакс Украјина.
Украјина покрива 19% увоза пшенице у ЕУ и 13% увоза уљарица. Заједно са Русијом, Украјина даје више од трећине пшенице и јечма у свету, као и 17% кукуруза и више од 50% сунцокретовог уља и семена.
Руска инвазија на Украјину зато је изазвала шок на светским тржиштима житарица и цене пшенице су скочиле до највишег нивоа за 14 година.
То је изазвало сазивање бројних хитних састанака о начинима на које може да се обезбеди сигурност хране у ЕУ. За 9. март такав састанак заказала је и експертска група Европске комисије ЕФСЦМ.
У међувремену је асоцијација пољопривредника ЕУ ЦОПА-ЦОГЕЦА упозорила да Европа мора да опреми своју пољопривреду „штитом за храну“ како би се суочила са комбинацијом рата и изазова климатских промена.
„Тај рат који погађа Европу имаће последице на свет у наредних неколико година“, наводи се у саопштењу асоцијације и додаје да ће „највећи део производње бити директно или индиректно погођен“
Истичући да ванредна ситуација захтева ванредне мере, асоцијација је од Комисије затражила „свеобухватан и робусан пакет мера“ као одговор на изазове са којима се сектор суочава, додајући да је брзина од кључног значаја.
Удружење ЕУ уљара ФЕДИОЛ упозорило је да је заустављена месечна испорука у европске луке 200.000 тона сунцокретовог уља из Украјине.
Између 35 и 45% сунцокретовог уља рафинисаног у ЕУ долази из Украјине и нема тренутног решења за поремећај у снабдевању а нејасно је како ће трговина моћи да се обнови, упозоравају из удуржења.
Сигурност хране наспрам одрживости – лажно дељење?
Инвазија на Украјину покренула је стара питања да ли је потребна измена Комисијине политике објављене пре готово три године са циљем да европски систем хране буде одрживији путем низа строгих циљева.
На специјалном састанку министара пољопривреде ЕУ раније овог месеца комесар за пољопривреду Јануш Војћеховски признао је да ЕУ „треба пажљиво да прати циљеве те политике у контексту сигурности хране“.
„Не желимо да доведемо у питање те стратегије“, рекао је комесар и додао: „Међутим, постоје елементи које треба поново да размотримо, с обзиром на садашњу ситуацију“.
Истовремено је независни институт Фарм Јуроп позвао Комисију да „фундаментално ревидира“ своје предлоге у ЕУ стратегији „Од фарме до виљушке“, као и стратегију о биодиверзитету, пошто се оне „фронтално супростављају нашем прехрамбеном суверенитету и светској безбедности хране“.
Међутим, председница ЦОПА Кристијан Ламбер сматра да је супростављање те две димензије контрапродуктивно.
„Као и код енергије, ми (пољопривредни сектор) чврсто верујемо да је могуће јачати нашу стратешку аутономију и истовремено наставити напредак на пољу одрживости“, истакла је Ламбер.
Имајући то у виду, удружење пољопривредника види потребу за „променом парадигме“ Брисела о пољопривреди, почев од циљева из стратегије „Од фарме до виљушке“.
Та организација конкретно тражи да у 2022. може да се обрађује сво расположиво земљиште како би се надокнадила блокада руске и украјинске производње, уместо да неки делови земљишта остану запуштени или намењени за биодиверзитет, како је наведено у стратегији.
То питање биће на дневном реду на састанку миистара пољопривреде ЕУ 21. марта али су чланице већ предложиле Комисији да одвоји пољопривредно земљиште које ће се користити за производњу протеинских култура.
Извор: EURACTIV.com
