Удружење жита Србије: Несташице неће бити,конкуренција прави хистерију

Аутор: draganadpetrovic
135 посета

Нема на основу чега да се очекује несташица пшенице у било ком смислу, ни у Србији ни у свету, каже за РТС Сунчица Савовић, директорка Удружења жита Србије. Испадање из трговачких токова Украјине и Русије, два велика извозника, користи њихова конкуренција, која путем медија прави страх и хистерију са циљем да за себе постигне што бољу цену, објашњава Савовићева. Каже да је држава врло близу увођења квота.Сунчица Савовић је рекла, гостујући у Јутарњем програму, да вишкови пшенице у овом тренутку у нашој земљи износе око 1.200.000 тона.
„Ми смо после жетве 2021. године, када смо имали рекордан род, располагали са скоро 3.700.000 тона пшенице. Наша укупна домаћа потрошња не достиже ни 1.700.000 тона, што значи да је вишак за извоз и завршне залихе већи од два милиона тона. Ми смо од почетка економске године за пшеницу, до краја фебруара извезли око 724.000 тона пшенице и извели смо брашна око 82.000 тона. Када се то прерачуна на зрно, укупан извоз пшенице је 830.000 тона. Када одузмемо оно што нам је потребно за домаћу потрошњу, а отприлике месечно трошимо око 125.000 тона пшенице за све намене, ми видимо да вишкови пшенице у овом тренутку у нашој земљи износе око 1.200.000 тона“, навела је Савовићева.

Илустрација: Вишак пшенице у Србији је у овом тренутку 1.200.000 тона/ ФОТО: Pixabay

Када је реч о цени хлеба, подсећа да је до 9. маја на снази уредба о обавезној производњи и промету хлеба „сава“ од брашна тип 500.

Подсетила је и да су цене намирница биле на највишем нивоу у последњих 10 година и пре сукоба Русије и Украјине.

Како држава може да утиче на цене
Држава, каже, има више начина да утиче на кретање цена када се на тржишту десе поремећаји, као што је то сада случај.

Што се тиче царинске политике, наводи да држава има два начина.

„Прва опција би било укидање увозних царина на пшеницу. Она можда у овом тренутку не би ни била адекватна, с обзиром на то да је пшеница свуда у региону скупа, а друга опција је увођење извозних такси или царина на извоз пшенице“, каже Савовићева.

Такође, додаје, држава може регулисати тржиште уређивањем извозних квота, као и најмање популарном мером, комплетном забраном извоза.

„Најрационалније у овом случају би било увођење извозних квота“, каже Савовићева и објашњава да би било одређено у којој количини у односу на залихе би се увеле квоте. Ограничење извоза пшенице најавио је недавно председник Александар Вучић.

Илустрација: Ситуација се стално мења/ФОТО: Pixabay

Држава врло близу увођења квота
Директорка Удружења жита Србије истиче да је држава врло близу увођења квота.

„Житарица има довољно, ми вишкове имамо. Нисмо у опасности апсолутно да останемо без пшенице на домаћем тржишту“, поручила је Савовићева.

Навела је да ни једна земља у окружењу, која је конкурент Србији у извозу, нема званичну одлуку о ограничењу извоза. „Апсолутно ниједна. Видећемо, ситуација се може мењати у току недеље“, напомиње Савовићева.

Конкуренција користи испадање Русије и Украјине и прави хистерију
„Испадање из трговачких токова Украјине и Русије, два велика извозника, користи њихова конкуренција, која путем медија прави страх и хистерију са циљем да за себе постигне што бољу цену“, објашњава Савовићева.

Неминовно је, према њеним речима, да ће у неком тренутку сви увидети шта се дешава на светском тржишту и да ће се цена регулисати.

„Тешко је рећи у овом тренутку када, можда најраније за месец-два, али свакако хоће“, очекује Савовићева.

Илустрација: Не очекују се несташице жита и кукуруза/ ФОТО: Pixabay

Несташица неће бити ни у Србији ни у свету
Сасвим је сигурно, истакла је, да несташица на светском тржишту пшенице и кукуруза неће бити.

„Неминовно је да ће доћи до неке промене што се тиче трговинских токова. Велики купци мораће да пронађу нека алтернативна тржишта. Зато ће бити потребно неко време, али оно што је сигурно је да Србија производи више житарица и уљарица него што је нама потребно и да апсолутно не можемо да очекујемо, немамо на основу чега да очекујемо несташице у било ком смислу“, закључила је Савовићева.

Тренд раста цена, али је забележен и први пад од почетка рата
Када је реч о кретању цена житарица на берзама, навела је да цене флуктуирају сваког дана, и углавном имају узлазни тренд.

Изузетак је, напомиње, кукуруз, који је у петак у односу на четвртак на берзи у Паризу отишао на доле, што је био први забележени пад од почетка сукоба у Украјини.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4729098/psenica-zitarice-izvoz-cene-ukrajina-rat-rusija.html

Srodni tekstovi

Оставите коментар