Готово 60.000 сезонских радника у пољопривреди евидентирано је од почетка 2019. у електронском систему за поједностављену пријаву.За дане током којих су били ангажовани осим накнаде за рад,остварили су право на пензијско осигурање и осигурање у случају повреде на раду,
као и право на задржавање социјалних давања.Све оно што најчешће нису имали пре Закона о поједностављеном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима.НАЛЕД-ова анализа прве три године реформе у овој области показује да број пријављених сезонаца из године у годину расте.
Током 2019. било је евидентирано 28.407 радника,следеће 32.906, а прошле године 38.501 радник односно 48% сезонаца,колико званична статистика процењује да их има у Србији.Када се то упореди са 2018. када је уговор имало тек нешто више од 3.500 радника односно око 5%, евидентно је да је нова процедура помогла сузбијању рада на црно у овој области.
– Успех реформе лежи у ефикасности јер је процедуру потписивања уговора на папиру и одласка на шалтере институција заменила пријава путем портала sezonskiradnici.gov.rs или мобилне апликације у свега неколико минута.Осим што је олакшао послодавцима, овај закон је пуно помогао и радницима јер им је дао већа права него што имају по уговору о привременим и повременим пословима.То је пре свега задржавање права на социјална давања или породичну пензију,а с обзиром на то да су многи сезонски радници корисници тих примања,и сами су тражили да
не буду пријављени како их не би изгубили – каже шефица Јединице за пољопривреду и здравство у НАЛЕД-у Јелена Радновић Вукчевић.
Реформу сезонског запошљавања спровели су Влада Србије и министарства рада и пољопривреде, у сарадњи с НАЛЕД-ом и уз подршку Немачке развојне сарадње коју спроводи ГИЗ Отворени регионални фонд за модернизацију општинских услуга у југоисточној Европи. Иницијатива је стигла од воћарских компанија из Срема и тадашњег градоначелника Сремске Митровице Бранислава Недимовића који су се обратили НАЛЕД-у због процедуре која је отежавала поштовање прописа и наметала сувишне трошкове.
Према речима Радновић Вукчевић,НАЛЕД и ГИЗ Отворени регионални фонд и данас раде заједно с Владом Србије на промоцији предности система код послодаваца и сезонских радника,а у првој половини 2022. планирани су округли столови у више региона Србије,као и посета представника
институција Северне Македоније,Црне Горе и Албаније који желе да ову реформу спроведу у својим земљама.
Анализа података портала sezonskiradnici.gov.rs показује да су електронску пријаву сезонских радника користила 583 послодавца, највише са територије Новог Сада,Сомбора и Суботице.За раднике које су ангажовали, у буџет су уплатили 895 милиона динара на име пореза и доприноса.
Иако је утисак да сезонске послове у аграру највише обављају старији грађани,резултати показују другачију слику. Tрећину радника односно њих 19.890 чинили су млади између 18 и 30
година.
Иза њих су радници између 46 и 60 година (26%) и особе између 31 и 45 година (22%).Послодавци сезонске раднике ангажују током целе године,а највише у периоду јун – септембар када су и највеће
потребе за радовима у пољопривреди.Потражња је највећа у завршној фази односно за чишћење, љуштење, сортирање,паковање и складиштење производа (617.000 ангажовања).
Следе послови брања јабучастог воћа (482.000) и припреме земљишта,садње,сетве и жетве (317.000).Вођен успехом ове реформе, НАЛЕД је предложио њено проширење на нискоквалификоване послове у грађевинарству,сектору угоститељства и туризма и на послове помоћи у кући,где такође постоји велики број непријављених радника због повременог карактера и специфичности послова које обављају.
Подршку за проширење система поједностављеног радног ангажовања и даље унапређење електронског система за пријаву сезонских радника у пољопривреди пружила је и Амбасада Велике Британије кроз пројекат Counter Grey.
Извор: Агробизнис магазин
