Krenula trka za malinu – već se prave prvi dogovori oko cene na nivou iznad 2,15 evra?

Аутор: dzonioff
264 посета

Osim što je srpska malina visokog kvaliteta, jedan od glavnih razloga za ovaj biznis je to što je Poljska, koja je jedan od najvećih svetskih proizvođača ovog bobičastog voća, prošle godine ostala bez 60 odsto svoje proizvodnje. Srbija je u 2020. imala za oko 40 odsto manju proizvodnju maline. I, dok smrznute maline iz naše zemlje putuju ka Poljskoj, ali i u druge krajeve sveta, počeli su polako pregovori oko akontne cene za ovogodišnji rod „crvenog zlata“. Kako „Novosti“ saznaju, pojedini hladnjačari u okolini Arilja, nude cenu od 2,15 evra po kilogramu. U udruženjima, međutim, apeluju, da je još rano govoriti o ceni, da malinari ne dozvole da ih hladnjačari ucenjuju, jer se sada smrznuta malina, kome je ostala i nema ugovorenu obavezu, plaća 360 do 390 dinara za kilogram. – Svuda u svetu se beleži drastičan pad roda maline – govori nam Dobrivoj Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije. – Čile beleži pad prošle godine od oko 40 do 50 odsto, a Srbija između 30 i 40. Pala je proizvodnja, ali i lageri koji su bili. Kada je reč o ceni maline, srpski proizvođači su u 2020. dobijali do 220 dinara za vilamet prve klase, dok su pojedine sorte plaćane nekih 15 dinara više. Pandemija je donela ogromnu potražnju u 2020. godini za malinom, ali i kupinom. Postoje ugovori koji su sklopljeni sa vlasnicima hladnjača i inostranim kupcima i ta roba koja sada ide, plaća se od 2,75 do 2,90 evra po kilogramu. Kada pogledamo trgovinu između proizvođača i hladnjača, sada u Srbiji, kod onih koji nemaju ugovore, sa PDV, cena se kreće i do 370 dinara po kilogramu, naglašava Radović. Nešto je niža cena kada firme prodaju jedna drugoj, od 330 do 360 dinara. Proizvođači su imali veliki lager, pa su požurili da ugovore tu nisku cenu. Maline sada ima još malo, možda samo 0,01 odsto da nije rezervisano. Hladnjačari će spremiti svoje kapacitete, jer oni imaju ogroman profit. Prošle godine su imali veliku dobit i oni i izvoznici. Ali niko od njih neće da plati malinarima više. – Dobili smo informaciju da pojedini već sklapaju ugovore sa proizvođačima, ali apelujemo da to ne rade – upozorava Radović. – Ne može niko ceniti malinu krajem januara. Ono što sada znamo jeste da je jesen bila topla, malina je kasno sokove povukla, a sada imamo pad temperature, sneg i mrazeve. Nije sjajna situacija. Uz to, prethodnih godina smo imali loše vremenske prilike i bolesti, pa je to sve dodatno uticalo na plod. POLJSKI trgovci počeli su pre nekih mesec dana da kupuju malinu iz Srbije, jer su ostali bez svojih crvenih plodova. Osim što je srpska malina visokog kvaliteta, jedan od glavnih razloga za ovaj biznis je to što je Poljska, koja je jedan od najvećih svetskih proizvođača ovog bobičastog voća, prošle godine ostala bez 60 odsto svoje proizvodnje. Srbija je u 2020. imala za oko 40 odsto manju proizvodnju maline. I, dok smrznute maline iz naše zemlje putuju ka Poljskoj, ali i u druge krajeve sveta, počeli su polako pregovori oko akontne cene za ovogodišnji rod „crvenog zlata“. Kako „Novosti“ saznaju, pojedini hladnjačari u okolini Arilja, nude cenu od 2,15 evra po kilogramu. U udruženjima, međutim, apeluju, da je još rano govoriti o ceni, da malinari ne dozvole da ih hladnjačari ucenjuju, jer se sada smrznuta malina, kome je ostala i nema ugovorenu obavezu, plaća 360 do 390 dinara za kilogram. Pad prinosa SRBIJA je doskoro imala i 20 do 30 tona po hektaru roda maline, a sada između dve ili tri. Stručnjaci su utvrdili da je razlog drastičnog padua loš sadni materijal. Foto Arhiva Kako nam je rekao Radović, ministarstvo poljoprivrede će po novoj uredbi dati 90 odsto podsticaja za nabavku sadnog materijala. To bi trebalo značajno da unapredi proizvodnju i poveća prinose. – Svuda u svetu se beleži drastičan pad roda maline – govori nam Dobrivoj Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije. – Čile beleži pad prošle godine od oko 40 do 50 odsto, a Srbija između 30 i 40. Pala je proizvodnja, ali i lageri koji su bili. Kada je reč o ceni maline, srpski proizvođači su u 2020. dobijali do 220 dinara za vilamet prve klase, dok su pojedine sorte plaćane nekih 15 dinara više. Pandemija je donela ogromnu potražnju u 2020. godini za malinom, ali i kupinom. Postoje ugovori koji su sklopljeni sa vlasnicima hladnjača i inostranim kupcima i ta roba koja sada ide, plaća se od 2,75 do 2,90 evra po kilogramu. Kada pogledamo trgovinu između proizvođača i hladnjača, sada u Srbiji, kod onih koji nemaju ugovore, sa PDV, cena se kreće i do 370 dinara po kilogramu, naglašava Radović. Proizvodnja NISMO čuli da već dogovaraju akontnu cenu za malinu, ali uskoro treba da održimo sastanak. Za početak, da vidimo koliko će nas koštati proizvođačka cena maline, objašnjava Milutin Živković, predsedik Saveza „Srpska malina“. – Potrebno je detaljno da se razgovara o ovome i da se ova tema konačno uozbilji – smatra Živković. Nešto je niža cena kada firme prodaju jedna drugoj, od 330 do 360 dinara. Proizvođači su imali veliki lager, pa su požurili da ugovore tu nisku cenu. Maline sada ima još malo, možda samo 0,01 odsto da nije rezervisano. Hladnjačari će spremiti svoje kapacitete, jer oni imaju ogroman profit. Prošle godine su imali veliku dobit i oni i izvoznici. Ali niko od njih neće da plati malinarima više. – Dobili smo informaciju da pojedini već sklapaju ugovore sa proizvođačima, ali apelujemo da to ne rade – upozorava Radović. – Ne može niko ceniti malinu krajem januara. Ono što sada znamo jeste da je jesen bila topla, malina je kasno sokove povukla, a sada imamo pad temperature, sneg i mrazeve. Nije sjajna situacija. Uz to, prethodnih godina smo imali loše vremenske prilike i bolesti, pa je to sve dodatno uticalo na plod. Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар